Грација Деледа

Из Википедија

Грација Деледа (итал. Grazia Deledda) (27. септембар, 1871. Нуоро, Сардинија – 15. август, 1936.) је италијанска књижевница. Добитница је Нобелове награде за књижевност 1926. год.

Садржај 1 Биографија 2 О њеним делима 3 Изабрана дела 4 Спољашње везе

[уреди] Биографија

Родила се у имућној породици, завршила основну школу, имала приватне учитеље а касније изучавала књижевност на своју руку.

Роман Nell'azzurro издат 1890. сматра се њеним првим делом.

1900. удаје се за Палмиро Мадесанија, функционера при Министарству Рата и сели се у Рим када се после објављивања неколико дела и критика за њу заинтересовала.

1903. објављује роман "Елијас Протолу" који ју је потврдио као писца.

Њено стваралаштво дубоко су ценили Луиђи Капуана и Ђовани Верга и још неки млађи писци као Енрико Товез, Пјетро Панкраци и Ренато Сера.

[уреди] О њеним делима

Њен стваралачки опус почива на љубави, болу и смрти на којима се базира и осећај грешности и неизбежности фатализма.

Њена дела прожимају утицаји писаца веризма Ђовани Верга али понекад и декадентизма Габријела Данунција.

У њеним романима увек су повезани и испреплетани места и људи, осећаја и окружења.

[уреди] Изабрана дела

• Fior di Sardegna (1892)
• Le vie del male (1892)
• Racconti sardi (1895)
• Anime oneste (1895)
• Елијас Портолу (1903)
• Cenere (1904)
• L'edera (1912)
• Canne al vento (1913)
• Marianna Sirca (1915)
• Мајка (1920)
• La fuga in Egitto (1925)
• Il sigillo d'amore (1926)
• Cosima (1937) објављен постхумно
• Il cedro del Libano (1939) објављен постхумно

[уреди] Спољашње везе

• Њена дела ха Интернету
• Нобелова награда-биографија
• Енглеска Википедија о њој