Грација Деледа
Из Википедија
Грација Деледа (итал. Grazia Deledda) (27. септембар, 1871. Нуоро, Сардинија – 15. август, 1936.) је италијанска књижевница. Добитница је Нобелове награде за књижевност 1926. год.
Садржај |
[уреди] Биографија
Родила се у имућној породици, завршила основну школу, имала приватне учитеље а касније изучавала књижевност на своју руку.
Роман Nell'azzurro издат 1890. сматра се њеним првим делом.
1900. удаје се за Палмиро Мадесанија, функционера при Министарству Рата и сели се у Рим када се после објављивања неколико дела и критика за њу заинтересовала.
1903. објављује роман "Елијас Протолу" који ју је потврдио као писца.
Њено стваралаштво дубоко су ценили Луиђи Капуана и Ђовани Верга и још неки млађи писци као Енрико Товез, Пјетро Панкраци и Ренато Сера.
[уреди] О њеним делима
Њен стваралачки опус почива на љубави, болу и смрти на којима се базира и осећај грешности и неизбежности фатализма.
Њена дела прожимају утицаји писаца веризма Ђовани Верга али понекад и декадентизма Габријела Данунција.
У њеним романима увек су повезани и испреплетани места и људи, осећаја и окружења.
[уреди] Изабрана дела
- Fior di Sardegna (1892)
- Le vie del male (1892)
- Racconti sardi (1895)
- Anime oneste (1895)
- Елијас Портолу (1903)
- Cenere (1904)
- L'edera (1912)
- Canne al vento (1913)
- Marianna Sirca (1915)
- Мајка (1920)
- La fuga in Egitto (1925)
- Il sigillo d'amore (1926)
- Cosima (1937) објављен постхумно
- Il cedro del Libano (1939) објављен постхумно
[уреди] Спољашње везе
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстене Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал и Хозе Ечегарај | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп и Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен-Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сефери | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон & Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимерr | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Kenzaburo Oe | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. В. С. Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер| 2006. Орхан Памук


