Грачаница (Приштина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Грачаница.
Грачаница

Манастир Грачаница
Манастир Грачаница

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Општина Приштина
Становништво
Становништво (2011) око 12.000
Положај
Координате 42°36′04″N 21°11′45″E / 42.6011, 21.1958
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 588 m
Грачаница на мапи Србије
{{{alt}}}
Грачаница
Грачаница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 038
Регистарска ознака PR


Координате: 42° 36′ 04" СГШ, 21° 11′ 45" ИГД

Грачаница је село које се налази на осам километара југоисточно од Приштине, на магистралном путу за Гњилане. Од 1999. године ово село је седиште српске енклаве која броји преко 12.000 становника. У њему се налази један од најпознатијих српских средњовековних манастира Грачаница, задужбина Светог краља Милутина.

Географија[уреди]

Мапа општине Грачаница

Насеље је на реци Грачанки, десној притоки Ситнице, у њеној проширеној долини испод Грачаничког језера и јаловишта рудника олова и цинка КишницаНово Брдо. Окружују га брда Велетин (874 m), Стежевац (796) и коса Гласновик. Два километра југозападно од насеља налази се археолошко налазиште Улпијана.

Историја[уреди]

Грачаница се први пут помиње као Grazaniza 1303. године у једном писму папе Бенедикта IX барском надбискупу Марину везано за католичку парохију у Јањеву и рударску колонију Кишница изнад Грачанице. Под данашњим именом први пут га помиње краљ Милутин 1321. године у Грачаничкој повељи издатој поводом оснивања манастира. При продирању Аустријанаца преко Косова до Скопља 1689. године, насеље је било напуштено, а после њиховог поновног похода (1737) је сасвим опустело. Око 1840. населили су га Албанци из села Мрамора. Иако у њему није било ниједне српске куће, забележено је да се у манастирској порти одржавао сабор о Великој Госпојини, јер су околна села била српска. Албански насељеници из Мрамора одржали су се ту око тридесетак година.

Грачаница је од Турака била ослобођена за време Српско-турских ратова 1878. године, када је српска војска продрла надомак Приштине, али је одлуком Берлинског конгреса остала изван српске државе, тако да су многи становници, не само учесници у рату, морали да беже за Србију.

Најстарији род у Грачаници су Поповићи, потичу од „ђака“ Ристе Призренца, који се овде доселио када су живели Албанци, 1759. године. Из овог рода су потоњи грачанички свештеници и учитељ и књижевник Јанићије Поповић.

Варошица данас[уреди]

Литургија у порти Грачанице на Видовдан 2009.

Изнад насеља Грачаница и изнад манастира, на реци Грачанки, налази се велико јаловиште рудника „Кишница“ и „Ново Брдо“ које је средином осамдесетих година претило да пробије брану и поплави село. Захваљујући протестима грађана, јаловиште је затворено, а насеље Бадовац, које је било непосредно уз њега, пресељено изнад Грачанице на коси према селу Сушица.

Поред Манастира Грачаница, у центру насеља се налази и споменик изгинулим ратницима из Балканских и Првог светског рата, а у близини насеља је и испосница св. Луке, у Кишничком потоку, и ранословенска некропола Гладнице, у њивама поред Грачанке, источно од манастира.

За време НАТО бомбардовања, први пројектили су погодили велико подземно складиште муниције у брду Стрњик, на североистоку Грачанице; две недеље су одјекивале експлозије испод земље и горео војни материјал, од чега је страдало неколико грачаничких кућа.

Док је била село Грачаница је имала Доњу, Горњу и Школску махалу. Данас, десет година након доласка међународних снага, силом прилика, постала је административни, здравствени, образовни и културни центар Срба централног Косова. Захваљујући великом приливу албанског становништва у околна насеља и град Приштину и експанзији дивље градње, она је спојена са Приштином, али у самој Грачаници нема албанаца.

У Грачаници се на Видовдан одржава велики народни сабор, уз служење литургије косовским јунацима, а уочи Видовдана Видовданско песничко причешће.

Протест Срба 4. окт. 2011.[уреди]

Поводом убиства Србина Александра Путника (51) из Велике Хоче и тешког рањавања његовог сина Добрице Путника (23) које се десило 2. октобра 2011. у насељу Зрзе код Ораховца, у Грачаници је 4. октобра 2011. протестовало више стотина Срба.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Протест Срба у Грачаници“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 4. 10. 2011. Приступљено 5. 10. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Атанасије Урошевић: Косово, Научно дело, Београд, 1965,
  • Група аутора: Задужбине Косова, Призрен – Београд, 1987.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :