Грачац (Врњачка Бања)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грачац
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Управни округ Рашки
Општина Врњачка Бања
Географски подаци
Географске
координате
43° 38′ 42" СГШ
20° 50′ 05" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 264 m
Становништво (2002)
број становника 2011
Остали подаци
Позивни број 036
Регистарска ознака VB
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Грачац

 Грачац на мапи Србије


Координате: 43° 38′ 42" СГШ, 20° 50′ 05" ИГД
Грачац је насеље у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2002. било је 2011 становника (према попису из 1991. било је 2045 становника).

Чине га две физиономске целине: Доњи и Горњи Грачац. Налази се у долини Западне Мораве, и пружа се до падина планине Гоч. Од Врњачке Бање је удаљено око 10 km.

Кроз атар села пролазе значајне саобраћајне комуникације, магистрални пут Краљево-Крушевац, као и железничка пруга Пожега-Сталаћ. Број задње поште је 36215, Подунавци, Србија. Површина сеоског атара износи 3411 хектара (34,11 km²).

Сеоска црква носи име Светог Саве, а сеоска слава је Света Тројица. Село је економски неразвијено и у фази демографске старости.

Садржај

[уреди] Историја

По одређеним историографским подацима, најранији православни религијски објекат, који је постојао на месту данашње цркве, потиче из 12. века. Топоним Грачац је настао од речи Градац (град, утврђење). Према историчару Милану Д. Сотировићу, на територији данашњег села се још у доба римског царства развило насеље, апроксимативно у 2. веку, управо око војног утврђења, дуж пута (via militaris) Београд-Ниш, који је у то време пролазио том територијом. Ову теорију донекле поткрепљује и откриће остатака темеља објекта, на месту Ћелије, у горњем делу села, кога је Феликс Каниц означио као римски каструм. Ове, а и детаљније податке о историји села Грачац, Милан Д. Сотировић, објавио је 1996. године у делу Врњачка Бања и околина у публикацији Народне библиотеке Др Душан Радић, Врњачка Бања.

[уреди] Демографија

У насељу Грачац живи 1600 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,5 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 652 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2395 [1]
1953. 2386
1961. 2277
1971. 2129
1981. 2012
1991. 2045 1983
2002. 2059 2011
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.851 92,04%
Роми
  
124 6,16%
Црногорци
  
18 0,89%
Југословени
  
7 0,34%
Македонци
  
4 0,19%
Словенци
  
1 0,04%
Муслимани
  
1 0,04%
непознато
  
3 0,14%



[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе


Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици