Грађанин Кејн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грађанин Кејн

{{{опис_слике}}}

Изворни наслов Citizen Kane
Режија Орсон Велс
Продуцент Орсон Велс
Сценарио Орсон Велс и Херман Џ. Манкевиц
Главне улоге Орсон Велс
Џозеф Котен
Дороти Комингор
Рут Ворик
Еверет Слоун
Реј Колинс
Музика Бернард Херман
Жанр драма
Издавачка кућа RKO Radio Pictures
Година 1941
Трајање 119 мин.
Земља САД
Језик Енглески
IMDb веза

Грађанин Кејн је филм из 1941. снимљен у продукцији РКО Радио Пикчерс. Сматра се филмским првенцем тада 26-годишњег Орсона Велса, иако је Велс пре тога режирао два кратка филма. То је прича о Чарлсу Фостеру Кејну (Charles Foster Kane), новинском магнату чија се борба за моћи одражава на све у његовој околини. Прича прати настојања једног новинара да открије на шта је Кејн мислио када је на самрти рекао „пупољак“. Тако истражујући, новинар сазнаје детаље о животу једног екстремно богатог и моћног и исто толико несрећног човека.

Филм је сниман у периоду од 29. јуна до 23. октобра 1940., а премијерно је приказан 1. маја 1941.

Причу о Кејну филмска критика схватила је као алузију и напад на тадашњег новинског магната Вилијама Рандолфа Херста (William Randolph Hearst). По Холивуду се чак причало и да је кључна реч целог филма, „пупољак", заправо спрдња са тим како је Херст називао клиторис своје љубавнице Марион Дејвис (Marion Davies). Када је Херст сазнао за филм, понудио је компанији РКО 800 хиљада долара да спали негатив и све копије (буџет филма био је око 680.000 долара). Иако је уврежено мишљење да је Херст побеснео због алузија на себе, по једној другој теорији, он је више био бесан због алузија на његову љубавницу Марион (у филму је то био лик неталентоване певачице Сузан Александер од које је Кејн хтео да направи чувену оперску диву). Марион Дејвис је, заправо, била глумица трећеразредних комедија коју је Херст „гурао“ у озбиљне улоге у скупим филмовима којима она није била дорасла. Херст је, међутим, био моћан медијски тајкун; пошто је РКО одбио његову понуду, он је свим својим новинама и радио-станицама забранио било какво помињање филма, што је резултовало финансијским дебаклом филма. Дугорочно, пак, Херст је себи нанео највећу штету — иако он није једини који је послужио Велсу као узор за грађење лика Кејна, захваљујући агресивној кампањи против филма, немогуће је говорити о Грађанину Кејну, а не довести га у везу са Херстом.

У овом филму први пут су употребљене неке нове технике снимања. То је, на првом месту, кинематографска техника „дубоког фокуса“ (deep focus), за коју је заслужан легендарни директор фотографије Грег Толанд (Gregg Toland). Употребом различитих објектива у комбинацији са одговарајућим осветљењем, постиже се да се у филмским сценама подједнако оштро виде и најудаљенији и објекти који су најближи гледаоцу.

Критике[уреди]

Међу филмском критиком и публиком широко је распрострањено мишљење да је овај филм ремек-дело филмске уметности и често се наводи као „најбољи филм свих времена“.[1] У анкети познатих редитеља, која је први пут спровела 1992, „Грађанин Кејн“ се такође нашао на врху.[2] Филм се такође нашао на врху оба списка „100 година... 100 филмова“, списка најбољих америчких филмова, који је саставио Амерички филмски институт.

Награде и номинације (Америчке филмске академије)[уреди]

Награде[уреди]

Номинације[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „'Citizen Kane' fave film of movie elite“. rogerebert.com Приступљено 1. 1. 2008.. 
  2. ^ „Sight & Sound - Top ten“ Приступљено 18. 8. 2010.. 

Спољашње везе[уреди]