Грађанска платформа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грађанска платформа
Platforma Obywatelska
Лидер Ева Копач
Основана 1. јул 2001.
Седиште Варшава
Држава Застава Пољске Пољска
Број чланова (2010) 46.000
Идеологија либерални конзервативизам,
хришћанска демократија,[1]
Европеизам[2]
Политичка позиција десни центар[3][4][5]
Сејм
260 / 460
Сенат
62 / 100
Европски парламент
19 / 51
Европска странка Европска народна партија
Боје жута
интернет страница

Грађанска платформа (пољ. Platforma Obywatelska, PO), је демохришћанска и либерална конзервативна[1][6][7][8][9] политичка партија у Пољској.

Основана је 2001. године, те се залаже за економски либерализам, те конзервативне друштвене вредности. ПО је такође ватрени заговорник европске интеграције, те се залаже за пуну сарадњу Пољске с ЕУ.

ПО је била по многим програмским одредницама блиска странци Право и правда, али су председнички и парламентарни избори 2005. године трајно покварили односе међу њима. Под десничарском, владом Јарослава Качињског су се управо око ПО почели окупљати либерални незадовољници, па је захваљујући томе та партија на изванредним изборима 2007. године постала најјача у пољском Сејму. Године 2011. је успела да задржи тај статус.

Грађанска платформа је чланица Европксе народне партије (ЕПП) и Центристичке демократске интернационале (ЦДИ).

Референце[уреди]

  1. ^ а б Parties and Elections in Europe: The database about parliamentary elections and political parties in Europe, by Wolfram Nordsieck
  2. ^ Ingo Peters (September 2011). 20 Years Since the Fall of the Berlin Wall: Transitions, State Break-Up and Democratic Politics in Central Europe and Germany. BWV Verlag. стр. 280–. ISBN 978-3-8305-1975-1 Приступљено 22. 5. 2013.. 
  3. ^ Poland: Year In Review 2008 Приступљено 22. 5. 2013.. 
  4. ^ Easton, Adam (7. 10. 2011). Poland heads into close-fought election. BBC News Приступљено 22. 5. 2013.. 
  5. ^ Åslund, Anders (2010). The last shall be the first: The East European financial crisis, 2008-10. Peterson Institute. стр. 86 Приступљено 22. 5. 2013.. 
  6. ^ Hanley, Seán; Szczerbiak, Aleks; Haughton, Tim; Fowler, Brigid (July 2008). „Explaining Comparative Centre—Right Party Success in Post-Communist Central and Eastern Europe“. Party Politics 14 (4): 407–434. DOI:10.1177/1354068808090253. 
  7. ^ Seleny, Anna (July 2007). „Communism's Many Legacies in East-Central Europe“. Journal of Democracy 18 (3): 156–170. DOI:10.1353/jod.2007.0056. 
  8. ^ Szczerbiak, Aleks (2006). Jungerstam-Mulders, Susanne. ed. Post-communist EU Member States: Parties and Party Systems. London: Ashgate Publishing. стр. 95. ISBN 978-0-7546-4712-6. 
  9. ^ Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (1. 6. 2010). Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared. Ashgate Publishing, Ltd.. стр. 30–. ISBN 978-0-7546-7840-3 Приступљено 22. 5. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]