Сукоби у бившем Совјетском Савезту
|
|
|
|
|
Грађански рат у Таџикистану (таџ. Ҷанги шаҳрвандии Тоҷикистон) је почео у мају 1992, када су се етничке групе из области Гарм и Горно-Бадакшан, које су осећале да нису адекватно представљене у власти подигле против владе председника Емомалија Рахмона, у којој су доминирали људи из области градова Лењинабада и Кулјаба. Политички, неповезане групе су представљали либерални демократски реформисти[3] и исламисти, који су се заједно борили и касније организовали под заставом Уједињене таџичке опозиције (УТО). До јуна 1997, педесет до сто хиљада људи је убијено.[4][5]
Председник Рахмон, вођа УТО, Сајид Абдулох Нури, и специјални представник генералног секретара Уједињених нација Герд Берем су потписали Општи споразум о успостављању мира и националне слоге у Таџикистану и Московски протокол 27. јуна 1997, у Москви, Русија, чиме је окончан рат.[6]
Референце[уреди]
Даља литература[уреди]
- Monica Whitlock. Land Beyond the River: The Untold Story of Central Asia, St. Martin's Press, 2003, ISBN 0-312-27727-X
- Shahram Akbarzadeh. Why did nationalism fail in Tajikistan?, Europe-Asia Studies, 1996.
- Mohammad-Reza Djalili, Frédéric Grare, and Shirin Akiner. Tajikistan: The Trials of Independence, St. Martin's Press, Richmond, UK: Curzon, 1997.
- Roy, Olivier. The New Central Asia, the Creation of Nations. London: I. B. Tauris, 2000.
- Rashid, Ahmed. "Jihad: The Rise of Militant Islam in Central Asia." London: Yale University Press, 2002
Спољашње везе[уреди]