Грађење речи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Грађење или творба речи је део науке о језику који проучава правила грађења нових речи.[1][2] Грађење речи је један од начина на који се богати речник језика. Грађење речи је везано за три језичке дисциплине: морфологијом, лексикологијом и стилистиком, а предмет изучавања је јединство облика речи, са њиховим значењем и употребом у одређеном контексту.[3]

Подела речи према постанку[уреди]

У грађењу речи могу да учествују[2]:

  • корен речи, као најмањи значењски део, носилац је основног значења речи
  • основа за даљу творбу речи
  • суфикси, односно наставци за творбу речи
  • префикси, односно творбене морфеме се додају на почетак речи

Према свом постанку, све речи се могу поделити на[2]:

  • просте речи — ако нису настале од других речи нити могу да се раставе на мање делове који би имали значењску или обличку везу са другим речима. То су немотивисане речи и њихови гласовни скупови који не садрже друге речи, нису у вези материјом. Служе за грађење других речи.[1]
  • изведене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.[1] Настају додавањем суфикса.
  • сложене речи су мотивисане речи које у себи садрже основе других речи и могу се довести у везу с предметом или предметима које означавају.[2][1] Настају додавањем префикса на основу или спајањем две или више речи[4]

У нови­је време се као заједнички­ назив з­а сваку реч д­оби­јену творбом употребљава терми­н „тво­ре­ница“­, неологизам настао пре ви­ше д­ецени­ја као синоним за тво­рбе­ну­ ре­ч.[5][a]

Породица речи[уреди]

Изведене и сложене речи, заједно са кореном речи од које су постале, чине „породицу речи“. На пример[b][6]:

  • род, родбина, родитељ, родити, породилиште, народ, рођендан
  • вод, водити, наводити, изводити, вођа, разводити, разводник, водитељ, одвод

Неке речи могу да имају заједнички корен, али да не припадају истој породици:

  • вода, воден, водњикав, низводно, узводно, разводњено, водостај, водомер

Начини грађења речи[уреди]

Речи које су саграђене од других речи могу настати различитим начинима грађења[2].

  • извођење — за добијање изведених речи
  • слагање — за добијање сложеница
  • комбинована творба — истовремено слагање и извођење речи
  • творба претварањем једне речи у другу

Извођење[уреди]

Извођење или деривација речи врши се додавањем наставака, односно суфикса на творбену основу. Речи које настају извођењем речи називају се изведене речи[2] или изведенице[4]. Додавање наставака извођењем, реч може да добије ново значење, које је везано за творбену основу, а новонастала реч може да припада истој или сасвим другој врсти речи.[2]

Слагање[уреди]

Слагање је творба речи којом се добијају сложене речи или сложенице. Врши се срастањем двеју или више посебних речи или додавањем префиса. Разликују се два начина слагања речи[7]:

  • просто срастање:
    • спајањем две именице (бео + град -> Београд)
    • спајањем именице и глагола (дан + губити -> дангубити)
    • додавање различитих префикса (до-, из-, на-, не-, о-, об-, од-, по -, с-, уз-) испред глагола гради се велики број нових глагола:
      • до + писати -> дописати, до + купити -> докупити, по + купити -> покупити
      • на + писати -> написати, на + купити -> накупити, по + купити -> покупити
      • по + писати -> пописати, по + купити -> покупити, по + цепати -> поцепати
  • срастање творбених основа са спојним самогласником (вокалом):
    • слова о (север + о + запад -> северозапад, нов + о + градња -> новоградња)
    • слова е (оц + е + убица -> оцеубица

Комбинована творба[уреди]

Комбинована творба је комбинација извођења (деривација) и слагања (композиција).[4]:

  • риб + о + лов + ац -> риболовац
  • миш + оловка -> мишоловка
  • шест + ар -> шестар

Претварање[уреди]

Претварање једне у другу врсту речи најчешће се врши на више начина[8]:

  • поименчавањем придева, односно претварањем придева у именице
  • попридевљавањем глаголских придева и прилога
    • додавањем суфикса -ла, -ло (избледео -> избледела, избледело)
    • додавањем суфикса -на, -но (печен -> печена, печено )
    • додавањем суфикса -ћа, -ће (растући -> растућа, растуће)
    • додавањем суфикса -вша, -вше (бивши -> бивша + бивше)
  • претварањем придева у прилоге (Река тихо тече.)

Напомене[уреди]

  1. ^ Према увиду Друштва за српски језик и књижевнос терми­н „тво­ре­ница­“ сачи­ни­о је хрватски­ ли­нгви­ста Стје­пан Баби­ћ.[5]
  2. ^ У речима рођендан и вођа слово д је гласовном променом прешло у ђ

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г Милош Милошевић (2007), стр. 39.
  2. ^ а б в г д ђ е Радојко Гачевић, Милан Тасић (2009), стр. 98.
  3. ^ Гордана Штасни (2008), стр. 27.
  4. ^ а б в „Творба речи“. srpskijezik.rs. Портал ”Српски језик” Приступљено 26. 10. 2013.. 
  5. ^ а б Божо Ћорић (2008), стр. 11.
  6. ^ „Творба речи - примери породица речи“. boske.rs. Крагујевац Приступљено 26. 10. 2013.. 
  7. ^ Радојко Гачевић, Милан Тасић (2009), стр. 100.
  8. ^ Радојко Гачевић, Милан Тасић (2009), стр. 101.

Литература[уреди]

  • Милошевић, Милош (2007). Светлана Велимировић. ed. Граматика српског језика (2. измењено и допуњено ed.). Нови Сад: Змај д.о.о.. стр. 39. ISBN 978-86-489-0598-7. 
  • Радојко Гачевић, Милан Тасић (2009). Милош Јевтић. ed. Српски језик, приручник за основну школу. Београд: Београдска књига. стр. 98-101. ISBN 9788675902362. 
  • Штасни, Гордана (2008). „1. Творба речи као лингвистичка дисциплина“. Творба речи у настави српског језика. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. стр. 27. ISBN 978-86-84885-31-1 Приступљено 27. 10. 2013.. 
  • Ћорић, Божо (2008). „1. Појмовно терминолошки апарат“. Творба именица у српском језику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. стр. 11. ISBN 8684885279, 9788684885274 Приступљено 27. 10. 2013..