Грб Београда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Београд
Small Coat of Arms Belgrade.svg
Друге верзије
COA Beograd (middle).png
Средњи грб
Coat of Arms Belgrade.png
Велики грб
Детаљи
Носилац град Београд
Челенка златна бедемска круна са пет видљивих грудобрана
Мали
штит
на плавом, сребрни каменом озидани град, закошених зидина са круништем са четири зупца и две угаоне конзолне куле мотриље коничних кровова са по једним уским црно испуњеним прозором надовезане на спољни пар зубаца круништа; изнад, између кула мотриља у поље отворене двокрилне сребрне капије од талпи са по две хоризонталне греде за учвршћење кроз чији се лучни отвор са клинастим теменим каменом види плаветнило неба, издиже се двоспратна сребрна каменом озидана кула, са трозубим круништем и са по два црно испуњена правоугаона прозора на сваком спрату; град почива на ескарпираном црвеном тлу изнад две таласасте сребрне греде а на доњој удесно броди златна античка трирема са три јарбола са разапетим сребрним четвртастим једрима и црним ужадима и са сребрним кружним отворима на трупу у три реда из којих излазе црна весла која су уроњена у реку, и то 3:4:2 весла.
Држачи
штита
сребрни двоглави орао, кљуна и канџи оружаних златно, са гранчицом у левој и мачем у десној канџи
Постамент преко храстових грана, са обе стране штита, су одличја у аверсу у природним бојама и са одговарајућим тракама: 1. француски Орден легије части 5. степена, 2. Орден Карађорђеве звезде с мачевима 4. степена, 3. Орден народног хероја, и 4. Ратни крст 1914-1918.
Раније
верзије
Coat of arms of Belgrade (1960-1991).png

Град Београд користи грб у три нивоа, као основни, средњи и велики грб.

Основни грб града Београда, на основу конкурса на коме је учествовало 56 уметника из Југославије[1], пројектовао је, по задатој идеји и већ утврђеним херладичким представама садржаним у пропозицијама конкурса, Ђорђе Андрејевић Кун. Грб је званично усвојен 10. децембра 1931. године, на седници Одбора општине Београдске, а потврђен је одлуком Министарства унутрашњих дела од 15. децембра 1931. године. Кун је за своју шифру на конкурсу одабрао синтагму „Црвена тројка“.[2]

Постоје индиције да је Кун био незадовољан неодговарајућим третманом свог ауторског права, те је затражио заштиту пред судом, али га је суд одбио, тумачећи то тврдњом да „он није аутор идеје која је била садржана у пропозицијама конкурса, да је за свој рад примио награду, да је вредност решења резултат чињенице да га је Министарство регистровало као грб града, а не зато што има вредност као уметничко дело и, коначно, да грбови градова, држава, као и заставе, не могу бити ауторска својина приватних лица“.[2]

За време СФРЈ, иако без икакве одлуке или уредбе, грб је допуњен црвеном звездом петокраком која се налазила изнад основног грба.[2]

Основни грб града Београда је штит барокне форме, на плавом (azure) пољу је сребрни (argent), каменом озидани, град закошених зидина са круништем са четири зупца и две угаоне конзолне куле мотриље коничних кровова са по једним уским црно(sable) испуњеним прозором надовезане на спољни пар зубаца круништа. Над круништем града, између кула мотриља и изнад у поље отворене двокрилне сребрне (argent) капије од талпи са по две хоризонталне греде за учвршћење кроз чији се лучни отвор са клинастим теменим каменом види плаветнило (azure) неба, издиже се двоспратна сребрна, каменом озидана, кула са трозубим круништем и са по два црно (azure) испуњена правоугаона прозора на сваком спрату. Град почива на ескарпираном црвеном (gules) тлу изнад две таласасте сребрне (argent) греде, које представљају реке Саву и Дунав. На доњој удесно броди златна (or) античка трирема са три јарбола са разапетим сребрним (argent) четвртастим једрима и црним (sable) ужадима и са сребрним (argent)кружним отворима на трупу у три реда из којих излазе црна (sable) весла која су уроњена у реку, и то у горњем реду три, у средњем четири, а у доњем реду два весла.

Средњи грб је истоветан Основном грбу, али је штит надвишен златном (or) бедемском круном са пет видљивих мерлона и са истом таквом дијадемом украшеном рубинима, сафирима и смарагдима.

Велики грб се састоји од сребрног (argent) двоглавог орла (eagle) у полету (displayed), златно оружаног и исто таквих ногу и језика. Орао у десној канџи држи сребрни (argent) мач златног (or) балчака и јабуке, а у левој плодну природну грану маслине. На грудима орла је Основни грб града, а изнад орла златна бедемска круна са пет видљивих мерлона и са истом таквом дијадемом украшеном рубинима, сафирима и смарагдима. Испод орла су две лучно постављене плодне златне гране храста преко чије се укрснице налази први познати грб града (штит раздељен, горе у црвеном (gules) из раздеоне линије издиже се сребрно (argent) бедемско круниште са три мерлона, од којих су два бочна надвишена златним патријаршким тролисним крстовима, а средњи кружном двоспратном сребрном кулом са круништем и са по два лучна пољем отворена прозора на сваком спрату, а доле три пута раздељено црвено (gules) и сребрно (argent). Са обе стране штита, преко речених храстових грана су одличја додељена граду у природним бојама (proper) и са одговарајућим тракама, и то ближе штиту лево Орден Карађорђеве звезде с мачевима 4. степена, а десно Орден народног хероја. Даље од штита лево је француски Орден легије части 5. степена, а десно чехословачки Ратни крст 1914-1918. Сва поменута одличја приказана су у аверсу.

Употреба грба у три нивоа, дакле већ постојећи основни грб са средњим и великим грбом града Београда, усвојена је тек јула 2003. године.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]