Грб Војводине
Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб је подељен на три дела, који симболизују три области Војводине (Срем, Банат и Бачку), а распоређени су тако да приказују географски однос и положај тих области. Сва три грба потичу из аустријског периода и настали су у XVIII веку. Садашњи грб Војводине за своју основу има грб Српске Војводине из 1848. године, који се налазио на застави Земунске Народне Гарде. Данашњи грб је мало другачији од оног из 1848. године, у смислу да се на садашњем грбу не налазе српска четири оцила, грб Барање и мађарска круна, који су стајали на историјском грбу.
Три поља на садашњем грбу представљају три историјска региона Војводине:
- Бачка – на плавом пољу са зеленом травом стоји Свети Павле у плавој кошуљи и црвеној тоги и са златним ореолом. У десној руци држи сребрни мач са златном дршком уперен наниже, а у левој Библију. Овај грб је Бачкој (на мађарском: Bács) доделио краљ Леополд I (1657.-1705.) године 1699. Бачка је подељена између Мађарске и Краљевине СХС 1918. године, и мађарски део је утопљен у већу жупанију Бач-Кишкун (Bács-Kiskun), а овај грб је чинио основу за грб те жупаније.
- Банат – златан лав у ходу на црвеном пољу са златном сабљом у руци. Овај грб је жупанији Тамиш (рум. Timiş, мађ. Temes) доделила царица Марија Терезија године 1799. на основу грба главног града жупаније, Темишвара (рум. Timişoara, мађ. Temesvár).
- Срем – три беле таласасте линије на плавој позадини, симболизују три сремске реке: Дунав, Босут и Саву. Између друге и треће линије је зелено поље на којем се налази дрво, чемпрес (према најстаријем облику грба, али је касније мењано или у храст или у тополу). Поред дрвета лежи смеђи јелен са златном огрлицом. Овај грб је царица Марија Терезија године 1747. доделила Срему (хрв. Srijem, мађ. Szerém). За разлику од претходне две области, које су у то време формално биле део мађарске Круне, Срем је припадао хрватско-славонској Круни (а обе су биле део аустријске царевине). Данас Вуковарско-Сријемска жупанија (Vukovarsko/Srijemska županija) у Хрватској користи сличан грб.
Грб Војводине је усвојен на седници Скупштине АПВ, 2002. године.
[уреди] Историјски грб
Историјски грб Српске Војводине из 1848. године (са заставе Земунске Народне Гарде)
Грб је окруњен круном светог Стефана (позната као Света Круна) мађарског краљевства, на централном пољу је српски грб, бели крст на црвеном пољу са четири бела оцила. Мањи грбови су: горе лево грб сремске жупаније (јелен и јаблан), горе десно грб тамишког Баната (пропињући лав са сабљом), доле лево грб бачко-бодрошке жупаније (свети Павле) и доле десно грб барањске жупаније (јагањац Божји).
Историјски грб Српске Војводине из 1848. године (из Службеног билтена Српског Војводства)
Службени билтен Српског Војводства од 06. 07. 1848 (по старом календару), из кога се види историјски грб Војводине. Грб је представљен са четири оцила уоквирен ловором као и тадашњи грб кнежевине Србије.
