Гребенац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гребенац

Румунска православна црква
Румунска православна црква

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Бела Црква
Становништво
Становништво (2011) 818
Густина становништва 25 ст/km²
Положај
Координате 44°52′21″N 21°15′11″E / 44.8725, 21.253
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 60 m
Површина 41,2 km²
Гребенац на мапи Србије
{{{alt}}}
Гребенац
Гребенац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26347
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 44° 52′ 21" СГШ, 21° 15′ 11" ИГД


Гребенац је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу налази се на рубу Делиблатске пешчаре и има нешто неповољнији географски положај у односу на већину насеља белоцркванске општине, с обзиром на слабу саобраћајну повезаност. Насеље је смештено између Кајтасова и Дупљаје.

Према попису из 2011. било је 818 становника.

Историја[уреди]

Гребенац је старо војвођанско насеље. Први пут се помиње име Гребенац 1341. године под називом Grebencz, године 1392.: Гребенц,1713. године: Grebencz 1894. године: Гребенац 1922. године и у својој историји више пута је мењао своје име. Године 1788. у Гребенцу је постојала православна црква, школска зграда, ерарско свратиште.

На једном гребенастом огранку пешчане хумке налазе се остаци једног већег и једног мањег опкопа, који су у праисторијском времену били насељени 106. после Христа Римљани су ове опкопе преоправили у кастел, који по неким треба да је на Палингеровој карти означен апо fl.(a ponte fluvi). Гребенац се први пут помиње 1341. Тада је припадао крашовском комитату. 27 јуна 1390. боравио краљ Сигисмунд у војничком табору „ крај гребеначког града“. 1713. било у Гребенцу 25 домова. 1716 додељен је Вршачком диктриту (Срез, област) Темишварског Баната. идуће године пописано је 28 домова, касније су се доселоли Румуни, услед чега је 1749. било већ 203 куће.1773. ушао је Гребенац у састав илирске регименте, а 1776. у састав влашко-илирске регименте и имао је,1782. 1330 православних становника.

После турског рата 1791. освећен је иконостас, набављено ново звоно, а 1795. освечена је поново црква. Од1803. до 1818 Гребенац је седиште компаније. 1827. било је у Гребенцу православних 581, а католика 11.

1838 додељен је српском батаљону, а 1845г. српској регименти. 1854г. припојен је јасеновачкој компанији бројао је 1426 душа. 1873г. припојен је тамишком комитату.

Бројно кретање становништва било је године 1869.:1453 становника, 1880.:1762, 1890.:2035, 1900.:2260, 1910.:2439. За време преврата, 30 октобра 1918г. опљачкали су сељаци општинског бележника, трговца и општинског комесара. Општински кнез Милентије Војин, организовао сеоску гарду, која је успоставила ред. Испред цркве су стрељана 3 пљачкаш а и сахрањен а ван гробља.

У новембру 1918г. заузела је српска војска Гребенац, који је (1919) ушао у састав торонталашко-тамишке жупаније. 31 јануара 1921. пописано је 2145 душа, од којих било Срба 89, Румуна 2053, а Немаца 3.

Гребенцу је 1341г. припадало имање Селеш (Szölös), које је 1346. добио у дар магистер Јоханес Руфус.

Привреда[уреди]

Становништво Гребенца се углавном бави пољопривредом. У прошлости је било развијано сточарство, и то нарочито овчарство. Од друге половине 19. века брже се развија земљорадња. После Другог светског рата, пољопривреда се развија у оквиру планске социјалистичке привреде. Посебну културно-историјску вредност има православна црква која је изграђена 1722. године. У њој постоје три иконе сликане 1764. године.

Познате личности[уреди]

Васко Попа је рођен 29. јуна 1922. у Гребенцу код Беле Цркве, (Вршца),. По етничком пореклу је био Румун. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. После тога уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину. Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду, 1949. године.

Демографија[уреди]

У насељу Гребенац живи 800 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (40,7 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 340 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2127 [1]
1953. 2173
1961. 2129
1971. 2040
1981. 1893
1991. 1608 1267
2002. 1464 1017
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Румуни
  
837 82,30%
Срби
  
100 9,83%
Роми
  
51 5,01%
Мађари
  
9 0,88%
Македонци
  
4 0,39%
Хрвати
  
2 0,19%
Немци
  
1 0,09%
Југословени
  
1 0,09%
непознато
  
11 1,08%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
  1. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
  2. A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
  3. Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  4. Der europäische Flugsand J. 1873.
  5. Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009). Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Гребенац настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]
  6. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везе[уреди]