Грег Толанд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грег Толанд

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 29. мај 1904.
Датум смрти: 26. септембар 1948.

Грег Толанд (енгл. Gregg Toland; , 29. мај 1904 — , 26. септембар 1948) је био амерички сниматељ и редитељ, члан А. С. Ц, као директор фотографије прославио се филмом Орсона ВелсаГрађанин Кејн“ у коме се фотографија одликује типично експресионистичким светлом, контрастом светла и сенке, атрактивним одабиром углова снимања и ефектном композицијом кадра.[1]

Биографија[уреди]

Толанд је веома рано почео да ради у филмској индустрији. Са 15 година био је достављач у Фоксу, а са 16 асистент сниматеља. 1927. сарађује у филму „Живот и смрт холувудског статисте број 9413“, а од 1929. је самостални сниматељ. Почетак каријере везује за Вајлера, са којим снима филмове „Њих троје“, „Улица без излаза“ и „Оркански висови“, за које добија Оскара. Са Џоном Фордом снима „Плодове гнева“ и „Дуго путовање кући“.

Грађанин Кејн[уреди]

Кадар из филм Грађанин Кејн

Филм Орсона Велса Грађанин Кејн снимљен 1941. године Толанду доноси легендарни статус. У овом остварењу користећи широкоугаони објектив (24mm) и тада веома осетљиву емулзију (Eastman super XX 100 ASA), чиме је успео да затварањем бленде добије дубину. Сцена је осветљавана тако да влада нижи светлосни контраст. Атрактивност Толандове фотографије чине и покрети камере, углови и композиција кадра.

За време Другог светског рата снима ратне документарце. Добио је Оскара и за филм „Седми децембар“ (режија Џ. Форд). Једно од његових најбољих остварења је и филм „Песма је рођена“ из 1947. године.

Филмографија[уреди]

  • Живог и смрт холувудског статисте број 9413
  • Њих троје
  • Улица без излаза
  • Оркански висови
  • Плодови гнева
  • Дуго путовање кући
  • Момак из Шпаније
  • Римски скандали
  • Ми поново живимо
  • Сјај
  • Дођи и узми
  • Пут до славе
  • Каубој и дама
  • Приче се догађају ноћу
  • Силом одведен
  • Грађанин Кејн

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Филмска енциклопедија 2, Југославенски лексикографски завод Мирослав Крлежа, Загреб, 1990. стр. 634.

Спољашње везе[уреди]