Гренхен

Гренхен нем. Grenchen
Поглед на Гренхен

Основни подаци
Држава	Швајцарска
Кантон	Золотурн
Становништво
Становништво	16.054
Густина становништва	617 ст/km²
Положај
Координате	47°11′35″N 7°23′45″E / 47.193056, 7.395844
Надморска висина	451 m
Површина	26,01 km²
Гренхен Гренхен на мапи Швајцарске
Остали подаци
Поштански код	2540
Веб-страна	www.grenchen.ch

Координате: 47° 11′ 35" СГШ, 7° 23′ 45" ИГД Гренхен (нем. Grenchen, фр. Granges, итал. Grenchen) је град у северозападној Швајцарској. Гренхен је трећи п овеличини град кантона Золотурн, где је седиште округа Леберн.

Природне одлике [уреди]

Гренхен се налази у северозападном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Берна град је удаљен 35 km северно.

Рељеф: Гренхен се налази у области плодне и густо насељене Швајцарске висоравни, на приближно 450 метара надморске висине. Град је смештен на северном пободу висије, на месту где долина реке Ар дотиче прва брда планине Јура.

Клима: Клима у Гренхену је умерено континентална.

Воде: Непосредно јужно од Гренхена протиче позната швајцарска река Ар.

Историја [уреди]

Подручје Гренхена је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало велики значај.

Данашње насеље са датим називом први пут се спомиње 1131. године.

Почетком 20. века Гренхен се почиње развијати и јачати привредно. Тада град добија одлике значајнијег насеља. Ово благостање града се задржало до дан-данас.

Становништво [уреди]

2008. године Гренхен је имао преко 16.000 становника. Од тога приближно 28,7% су страни држављани.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Гренхена чују бројни други језици. Преовлађује немачки (81,8%), а прате га италијански (6,4%) и француски језик (2,9%).

Вероисповест: Месни Немци су одувек били римокатолици. Али, последњих деценија у Гренхену се знатно повећао удео других вера. Данас су веома бројни протестанти (36,1%) и римокатолици (35,5%), а потом следе атеисти (12,7%), муслимани (7,2%), православци.