Гробље свитаца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гробље свитаца

{{{опис_слике}}}

Режија Исао Такахата
Продуцент Тору Хара
Сценарио Исао Такахата, по роману аутора: Акијуки Носака
Главне улоге Цутому Татуми
Ајано Шираиши
Јошико Шинохара
Акеми Јамагучи
Музика Мичио Мамија
Монтажа Такеши Сејама
Жанр Анимирана драма
Издавачка кућа Тохо
Година 1988
Трајање 88 минута
Земља Јапан
Награде Blue Ribbon Award
Најбољи анимирани филм на Међународном фестивалу дјечјег филма у Чикагу
Језик Јапански
IMDb веза

Гробље свитаца“ (јап. 火垂るの墓, Hotaru no Haka) је јапанска аниме драма из 1988. коју је режирао Исао Такахата. Филм говори о двоје дјеце у Јапану за вријеме Другог свјетског рата. Филм је генерално уживао похвале критичара.

Радња[уреди]

Духови дјечака Сеите и његове млађе сестре Сецуко причају о томе како су умрли. Година је 1945, а Јапан почиње губити битку у Другом свјетском рату. При бомбардовању града Кобеа, погинула је мајка четрнаестогодишњег Сеите и његове млађе сестре Сецуко, па су тако обоје остали без старања, јер се њихов отац бори у рату на неком броду у Тихом океану. Сеиту и Сецуку прима њихова тетка, али се не брине много о њима. Стога дјеца напуштају њен дом и одлазе да самостално живе у неком напуштеном бункеру. Глад је, међутим, њихов највећи непријатељ, а наћи храну је готово немогуће.

Филм је заснован на истинитој причи. Акијуки Носака, аутор романа по којем је снимљен овај филм, је сам током Другог свјетског рата гладовао и изгубио сестру због изгладњелости.

Критике[уреди]

„Гробље свитаца“ је хваљена ода пацифизму и апел против мржње и лудости рата, који је приказан као стање које упропаштава једну цијелу генерацију. Ради се о једном од најцјењенијих и најславнијих аниме филмова 1980их, који је на критичарском сајту „Трули парадајзи“ (енгл. Rotten Tomatoes) од критичара добио врло високу средњу оцјену од 8,9/10,[1] који су га чак упоређивали са филмом „Шиндлерова листа“, а само га је мали дио критиковао због монотоне приче и укочене структуре. Социјални реализам приказан је изузетно пластично и једноставно: прича нема хумора или акције и само прати двоје дјеце која су изгубила своје родитеље и полако умиру од глади и за које нема срећног завршетка, чиме дефинитивно руши устаљено мишљење да су сви анимирани филмови намијењени за дјецу. У овом случају се ради о филму за одрасле, дирљивом и непретенциозном дјелу са порукама која подстиче на размишљање.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]