Грожђе

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Ово подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.       Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Грожђе је назив за плод биљака из рода vitis (винове лозе), којим се често назива и 12 основних и најпознатијих врста винове лозе од којих се прави већина светских вина. Раније су се вина означавала према подручју на коме се грожђе гаји, али касније је број произвођача и подручја са виноградима толико порастао да је уведено означавање према варијетету грожђа.

[уреди] Црно грожђе

• CABERNET SAUVIGNON - Ово је најпопуларније грожђе на свету кад је производња црног вина у питању. Гаји се у Бугарској, Чилеу, Аустралији, Калифорнији, јужној Француској. Има мала плаво-црна зрна са дебелом кожом, касно олиста и касно сазрева.

• МЕРЛОТ - Од овог грожђа се прави најскупље црно вино на свету - Chateay Petrus. Гаји се у Бордоу, има велика зрна са танком кожом, укус има трагове боровнице и менте.

• NEBBIOLO - Даје врло комплексна црна вина, успева на кречњачком земљишту, на већим висинама, највише у северозападној Италији. Врло тамне боје, касно сазрева. Неббиа на италијанском значи магла.

• PINOT NOIR - Од овог грожђа се прави чувени бургундац. Успева на кречњачком земљишту источне Француске. Ово је "свети грал" произвођача у многим земљама. Има танку кожу црне боје и густе, густе гроздове. Поред Француске, гаји се и у Аустралији, на Новом Зеланду, у Јужној Африци, Италији, Румунији, САД.

• SYRAH или SHIRAZ - Древно црно грожђе са Средњег истока. Гаји се на граниту, кречњаку и песку у долини Роне (Француска), у Калифорнији и Аустралији. Плаво-црне боје, има мала зрна и дебелу кожу. Релативно рано сазрева. Даје високе приносе, па произвођачи, ако желе виши квалитет, морају да га контролишу и смањују.

• SANGIOVESE - Ово грожђе се гаји по целој Италији, као и у Аргентини и Калифорнији. Расте на кречњаку, али и на глини, споро и касно сазрева, подложно је оксидацији. Најбоље је Сангиовесе пиццоло.

[уреди] Бело грожђе

• CHARDONNAY - Бели шардоне је вероватно најтраженије грожђе на свету. Боље успева на сиромашнијем земљишту, али се прилагођава и другим типовима. Даје мале гроздове танке коже. Рано цвета и зри. Данас се гаји у свакој земљи у којој се прави вино.

• CHENIN BLANC - Бело грожђе, користи се за најразноврснија вина, даје обична и пенушава, сува и слатка. Гаји се највише у долини Лоаре - југозападна Француска, све до Атлантика. Има танку кожу, касно сазрева. Расте и у Јужној Африци, Калифорнији, Аустралији и Новом Зеланду. Даје дуготрајна вина, али и вина која се одмах пију.

• GEWURZTRAMINER или TRAMINER - Није баш бело грожђе, розе је, даје сува и слатка бела вина, карактеристичног ароматичног, некако зачињеног укуса. Gewurtz значи зачин. Пореклом је из Aldo Adiga - италијанска покрајина у којој се говори немачки. Ружичаста кожа, некада жута. Гаји се и у Алзасу (Француска, део према Немачкој), Аустрији, Немачкој, Словенији, Мађарској, Чешкој и Словачкој, Румунији, у Аустралији и на Новом Зеланду.

• РИЗЛИНГ - Одлично вино, мада постоје слабија као што је Olasz и Лашки ризлинг. Воли хладнију климу. Бледа зрна са мрљама, у малим гроздовима. Касно цвета и зри. Даје врхунска сува, полуслатка и слатка вина. Гаји се у Немачкој, Алзасу, Италији, Аустралији, САД.

• SAUVIGNON BLANC - Грожђе долине Лоаре, расте на кречњаку, песку, шљунку. Компактни мали гроздови танке коже. Рано зри. Гаји се и у Италији, Јужној Африци, на Новом Зеланду, у Аустралији и САД.

• SEMILLON - Даје сјајна слатка вина и високо квалитетна сува. Има велика зрна и танку кожу. Тражи специфичне климатске услове. Расте у Бордоу у Француској, Чилеу, Аустралији, САД, Јужној Африци.

[уреди] Подручја гајења грожђа у Србији

• Банатско виногорје
• Власотиначко виногорје (Власотинце)
• Вршачко виногрорје (Вршац)
• Западноморавско подручје (Александровац)
• Сремско-фрушкогорско виногорје (Сремски Карловци)
• Суботичко-хоргошка пешчара (Палић)
• Нишавско-јужноморавско подручје (Прокупље)
• Тимочко подручје (Неготин, Књажевац)
• Шумадијско-великоморавско виногорје (Смедерево)