Гроздана Олујић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гроздана Олујић

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 30. август 1934.
Место рођења Ердевик (Краљевина Југославија)
Дела
Награде НИН-ова награда 2009. године, награда Политичког забавника 1980. године, награде Младог покољења 1980 и 1984. године, награду Змајевих дечјих игара 1990. године, награду Народне просвете и награда Телеграма
Потпис

Гроздана Олујић (Ердевик, 30. август 1934) је српски романсијер, преводилац и антологичар, добитница Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије (2004) и НИН-ове награде за најбољу књигу 2009. Њени романи и бајке доживеле су бројна издања у земљи, преведене су на двадесет осам светских језика и објављене у Русији, Украјини, Кини, Литванији, Енглеској, Француској, Шпанији, Мађарској, Финској, Индији, Данској, Холандији, Норвешкој, Пољској, Чешкој, Румунији, Немачкој, Сједињеним Америчким Државама... Добитница је НИН-ове награде за књижевност за 2009. годину за роман „Гласови у ветру“.

Гроздана Олујић данас живи и ствара у Београду, а почасни је грађанин града Осла, носилац данског витешког ордена Данеборг за заслуге на пољу књижевности [1].

Биографија[уреди]

Гроздана Олујић је рођена 30. августа 1934. године у Ердевику. Гимназију је учила у Бечеју. Дипломирала је и магистрирала на Групи за енглески језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Књижевним радом почела је да се бави веома рано. У средњошколским данима објављивала је своје радове у Стражилову и Младој култури. Прва приповетка штампана јој је приликом конкурса за најбољу причу, који је организовала Борба 1953. године.

Гроздана Олујућ, добитница је НИН-ове награде за најбољи роман („Гласови у ветру“) у 2009. години.[2]. Осим тога добитница је прве награде Политикиног забавника (1980), награде Младо поколење (1980 и 1984), награде Змајевих дечјих игара (1990). Добила је награду Народне просвјете за роман „Излет у небо“ и награду Телеграма за роман „Гласам за љубав“.[3]

Романи[уреди]

Први роман о младима и за младе Излет у небо објавила је у двадесет другој години. Штампан 1957. године, доживео је и успех и оспоравање, превођен је и прилагођен извођењу у позоришту, по њему је снимљен и филм Чудна девојка[4]. Године 1959. Младо поколење издаје јој књигу Писци о себи, збирку књижевних разговора са нашим савременим писцима. Роман Гласам за љубав (Просвета, Београд, 1962) добија прву награду загребачког Телеграма за најбољи кратак роман 1963. године, затим се преноси на филмско платно и на позоришну сцену. Романи Не буди заспале псе (Просвета, Београд, 1964) и Дивље семе (Просвета, Београд, 1967) први пут у литературу наших крајева уносе урбани живот младих људи, њихове проблеме, љубави и недоумице. Иако је имао контрадикторан пријем (од уласка у најужи избор за НИН-ову награду до оспоравања), роман Дивље семе, у преводу на енглески језик Wild Seed, добио је у англосаксонском свету сјајне критике, а касније постао и лектира појединих америчких универзитета.[тражи се извор од 10. 2009.]

Бајке[уреди]

У области књижевности за децу Гроздана Олујић написала је неколико збирки бајки׃ Седефна ружа и друге бајке (Загреб, 1979), за коју је добила награду Политикиног забавника, Небеска река и друге бајке (Загреб, 1984), Дечак и принцеза, Принц облака (1990), Златни тањир, Камен који је летео, Снежни цвет, роман-бајку Звездане луталице (1987). За њих је добила домаће и светске награде׃ награду Младог поколења, коју је примила два пута 1980. и 1984, награду Змајевих дечјих игара 1990. године[5], повеље Змајевих дечјих игара Златни лептир и Стара маслина 2002. године, награду за причу Варалица и смрт из збирке Седефна ружа, коју је освојила на конкурсу за најбољу модерну бајку света у организацији Светског конгреса за уметност и културу (World Congress for Art and Culture), САД, 1994.[тражи се извор од 10. 2009.]

По бајкама Гроздане Олујић снимљене су плоча и касета Седефна ружа у интерпретацији Мије Алексића [6], уз музичку пратњу Лазе Ристовског (ПГП, Београд) и телевизијска серија (девет наставака од по тридесет минута). Светску премијеру на позоришним даскама бајке Гроздане Олујић имале су у позоришту Ег, Албани, држава Њујорк.[тражи се извор од 10. 2009.]

Многе приче из збирке Афричка љубичица (Народна књига, 1984) укључене су у низ светских антологија у Русији, Израелу, Индији, Француској, а прича Игра из ове књиге награђена је на конкурсу за најбољу светску причу у Арнсбергу, Немачка.

Есеји, преводи и антологије[уреди]

Поред већег броја есеја о Францу Кафки, Томасу Вулфу, Марселу Прусту и Поетици бајке [7], објавила је и студију Проблем идентитета личности у делу Вирџиније Вулф.

Гроздана Олујић је превела драме Арнолда Вескера, Јукија Мишиме и Сола Белоуа, романе савремене књижевнице из Индије Амрите Притам (Тај човек, Костур), дело добитника Пулицерове награде Вилијема Кенедија (Коров) и приредила и превела песме за антологију савремене индијске поезије Призивање светлости (Рад, 1980).

У издању Српске књижевне задруге 2001. године објављена је Антологија љубавних бајки света, прва ове врсте у свету, у којој су се на око петсто страна, нашле најлепше кинеске, руске, српске, хавајске, шкотске, индијске, бразилске, естонске, јапанске, аљаске народне бајке, као и низ ауторских уметничких бајки Ханса Кристијана Андерсена, браће Грим, Шарла Пероа...

Многи познаваоци књижевности су проучавали стваралаштво Гроздане Олујић и писали о њему. У рецензијама и предговорима њених књига чинили су то и Александар Јовановић, Драган Лакићевић, Иван В. Лалић...

Сазнање да је бајка лековита, а бајковитост неопходна помаже Гроздани Олујић да, по речима Слободана Ж. Марковића „гради своју поетску визију на темама и мотивима уроњеним у савременост, модерним изразом и новим стиловима, ослањајући се на стваралачко искуство својих претходника, а нарочито на богатство и разуђеност наше народне бајке“. (Бајковити свет)

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Инт“. Politika.rs Приступљено 24. 4. 2012.. 
  2. ^ [1]
  3. ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 334, текст „Олујић И. Гроздана“
  4. ^ „''Чудна девојка''“. Filmovi.com. 17. 2. 1962. Приступљено 24. 4. 2012.. 
  5. ^ Mirko Markovic. „Награда Змајевих дечјих игара 1990“. Zmajevedecjeigre.org.rs Приступљено 24. 4. 2012.. 
  6. ^ Седефна ружа
  7. ^ http://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Grozdana_Olujic_Poetika_bajke.pdf