Грутвикен

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 54° 16' 36" ЈГ Ш, 36° 30' 41" ЗГД

Китоловна станица у Гритвикену 1989.
Положак Грутвикена на мапи Јужне Џорџије

Грутвикен (шве. Grytviken, што значи Залив котла) је главно насеље у британској територији Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва у јужном Атлантику. Име су му наденули шведски истраживачи који су 1902. пронашли старе енглеске котлове који су коришћени да се ту истопи китова маст. Грутвикен је најбоља лука на острву, која се састоји из залива у заливу. Место је добро заштићено, пружа значајну површину равног земљишта погодног за подизање објеката и има добро снабдевање свежом водом.

Историја насеља[уреди]

Насеље Гритвикен је основао норвешки капетан Карл Антон Ларсен 16. новембра 1904. као станица за китолов за своју Аргентинску риболовачку компанију.[1] Ларсен је одабрао ово место током своје посете 1902. док је био командант брода Шведске антарктичке експедиције (1901-03) коју је предводио Ото Норденсјелд. Том приликом име Гритвикен је дао шведски археолог и геолог Јохан Гунар Андерсон који је истраживао део полуострва Тачер и пронашао бројне предмете, као што су чамци и казани.

Ларсен је организовао изградњу Грутвикена. Новоизграђена фабрика китове масти је почела са радом 24. децембра 1904, а изградили ју је тим од 60 Норвежана који су стигли 16. новембра.

Фабрика за прераду китове масти 1916.

Станица је била изузетно успешна, уз 195 уловљених китова само у првој сезони. Ловци на китове су користили сваки део животиње: китова маст, месо, кости и црева су кувана да би се исцедила маст, а кости и месо су претварани у ђубриво и храну за стоку. Фоке-слонови су такође ловљене због њихове масти. Око 300 људи је радило у станици на њеном врхунцу, од октобра до марта. Неколицина је остајала преко зиме да одржава чамце и фабрику. Сваких неколико месеци транспортни бродови би доносивали основне намирнице у станицу, а односили су маст и друге производе. Следеће године влада Аргентине је основала метеоролошку станицу.

Популација китова у морима око острва је знатно смањена у следећих 60 година све до затварања станице у децембру 1966, у време када су производи добијени од китова били толико јевтини тако да је даља експлоатација била неодржива. И данас су обале око Грутвикена препуне костију китова и зарађалим остацима фабрика за прераду китовог уља и напуштеним бродовима за китолов.

Шеклтонов долазак[уреди]

Гроб Ернеста Шеклтона

Грутвикен је брлиско повезан са британским истраживачем Ернестом Шеклтоном. Најпознатија Шеклтонова експедиција је кренула из Лондона 1. августа 1914. и стигла је у Веделово море 10. јануара 1915, где је ледени пак заробио њихов брод Ендуранс. Лед је смрскао брод 27. октобра 1915. 28 чланова посаде је успело да стигне до Острва слона уз помоћ три мала чамца. Сви су преживели након што су Шеклтон и још петорица успели да стигну до обале Јужне Џорџије. Из Грутвикена Шеклтон је организовао спасилачку операцију да би спасао преостале људе.

Шеклтон се опет вратио у Грутвикен, али постхумно 1922. Неочекивано је умро од срчаног удара на отвореном мору на почетку још једне антарктичке експедиције, а његова удовица је одабрала Јужну Џорџију за његов вечно почивалиште. Његов гроб се налази јужно од Грутвикена, уз гробове ловаца на китове који су умрли на острву.

Фокландски рат[уреди]

Полуострво Тачер са Заливом краља Едварда и Грутвикеном

Током Фокландског рата, Грутвикен су почетком априла 1982. заузеле аргентинске снаге након кратке борбе са британским Краљевским маринцима. Краљевски маринци, САС и СБС су повратили насеље три недеље касније.

Уз подршку корвете Гверико, брод аргентинске морнарице Бахија Параизо је напао вод Краљевских маринаца смештених у Грутвикену. Резултат двочасовне битке је биоло тешко оштећење Гверика и оборени аргентиснки хеликоптер. Аргентинци су изгубили неколико људи (од 3 до 15 према различитим изворима) и отприлике исти број рањених, док су Британси имали једног рањеног човека. Британски командант поручник Кит Милс је касније награђен Крстом за изврсну службу за одбрану Јужне Џорџије. Иако су особље британског магистрата и други цивили и војска евакуисани са Јужне Џорџије, још 15 Британаца је остао на простору који су контролисали Аргентинци. Губици у Грутвикену су спречили Аргентину да заузме остатак острва, док су база на Птичјем острву и кампови у Заливу Слијепер, Лијеловом глечеру и Заливу светог Андреја остали под британском контролом.

Краљевска морнарица је 25. априла 1982. оштетила и заробила аргентиснку подморницу Санта Фе код Јужне Џорџије. Аргентински гаризон у Грутвикену се предао без борбе, као и чета у Лит Харбору.

Тренутно стање[уреди]

Музеј у Грутвикену

Уз околно подручје, станица је проглашена Зоном специјалног туристичког интереса.

Грутвикен је популарно стајалиште за бродове који посећују Антарктик, а туристи се обично искрцавају да посете Шеклтонов гроб. Мали музеј се налази у делу бивше китоловне станице и отворен је током летње туристичке сезоне.

Црква у Гртувикену

Црква у Грутвикену је једина зграда која је задржала своју орвобитну намену и још увек се повремено користи за одржавање миса, венчања или крштења.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Грутвикен