Грчко писмо

Грчки алфабет
Αα	Алфа	Νν	Ни
Ββ	Бета	Ξξ	Кси
Γγ	Гама	Οο	Омикрон
Δδ	Делта	Ππ	Пи
Εε	Епсилон	Ρρ	Ро
Ζζ	Зета	Σσς	Сигма
Ηη	Ета	Ττ	Тау
Θθ	Тета	Υυ	Ипсилон
Ιι	Јота	Φφ	Фи
Κκ	Капа	Χχ	Хи
Λλ	Ламбда	Ψψ	Пси
Μμ	Ми	Ωω	Омега
Друга слова
	Дигама		Стигма
	Хета		Сан
	Копа		Сампи
Грчки дијакритички знакови

Грчки алфабет
Врста	Алфабет
Говорни језици	Грчки
Временски период	~800. п. н. е. до садашњости
Породица	Прото-Хананитски  → Феничански   → Грчки алфабет
Деца	Готски Глагољица Ћирилица Коптички алфабет Арменијски алфабет Старо италичко Латиница
ИСО 15924	Grek

Грчки алфабет (грч. Ελληνικό αλφάβητο) је скуп двадесет и четири слова која су коришћена за записивање грчког језика још од позног 9. или раног 8. века пре нове ере. Било је први алфабет у ужем смислу тј. систем писања који користи посебне симболе за сваки самогласник и сугласник. Најстарије је алфабетско писмо које је у непрекидној употреби до данас. Слова су такође, почев од 2. века пре нове ере, коришћена за представљање грчких цифара. Ћирилична азбука и латинска абецеда су настале на бази грчког алфабета.

Таблица грчког алфабета - новогрчка

Слово	Име			Глас		Латиничка транслитерација		Феничко слово
	старогрчко	новогрчко		старогрчки	новогрчки	старогрчки	новогрчки
Α α	ἄλφα	άλφα	Алфа	[a] [aː]	[a]	a	a	alef
Β β	βῆτα	βήτα	Бета (вита)	[b]	[v]	b	v	beth
Γ γ	γάμμα	γάμμα, γάμα	Гама	[g]	[ʝ], [ɣ]	g	gh, g	gimel
Δ δ	δέλτα	δέλτα	Делта	[d]	[ð]	d	dh, d	daleth
Ε ε	εἶ, ἒ ψιλόν	έψιλον	Епсилон	[e]	[e̞]	e	e	he
Ζ ζ	ζῆτα	ζήτα	Зета (зита)	[zd], [zː]	[z]	z	z	zayin
Η η	ἦτα	ήτα	Ета (ита)	[ɛː] ([h])	[i]	e, ē	i	heth
Θ θ	θῆτα	θήτα	Тета (тита)	[tʰ]	[θ]	th	th	teth
Ι ι	ἰῶτα	ιώτα	Јота	[i], [iː]	[i], [j]	i, ī	i	yodh
Κ κ	κάππα	κάππα	Капа	[k]	[c], [k]	k	k	kaf
Λ λ	λάβδα, λάμβδα	λάμδα	Ламбда	[l]	[l]	l	l	lamedh
Μ μ	μῦ	μι	Ми	[m]	[m]	m	m	mem
Ν ν	νῦ	νι	Ни	[n]	[n]	n	n	nun
Ξ ξ	ξεῖ, ξῖ	ξι	Кси	[ks]	[ks]	ks	ks	samekh
Ο ο	οὖ, ὂ μικρόν	όμικρον	Омикрон	[o]	[o̞]	o, ŏ	o	ayin
Π π	πεῖ, πῖ	πι	Пи	[p]	[p]	p	p	pe
Ρ ρ	ῥῶ	ρω	Ро	[r], [r̥]	[ɾ]	r	r	res
Σ σ, ς	σῖγμα	σίγμα	Сигма	[s]	[s]	s	s	sin
Τ τ	ταῦ	ταυ	Тау (таф)	[t]	[t]	t	t	taw
Υ υ	ὗ, ὓ ψιλόν	ύψιλον	Ипсилон	[u], [y], [yː]	[i]	u, y	y	waw
Φ φ	φεῖ, φῖ	φι	Фи	[pʰ]	[f]	ph, f	f
Χ χ	χεῖ, χῖ	χι	Хи	[kʰ], [ks]	[ç], [x]	kh, ks	h
Ψ ψ	ψεῖ, ψῖ	ψι	Пси	[ps]	[ps]	ps	ps
Ω ω	ὦ, ὦ μέγα	ωμέγα	Омега	[ɔː]	[o̞]	o, ō	o

Таблица грчког алфабета - старогрчка

Слова која следе нису део стандардног грчког алфабета, али су коришћена у пре-класичним временима у појединим дијалектима. Слова дигама, сан, копа и сампи су такође коришћена и за бележење грчких цифара.

Слово	Феничанско слово	Име			Транслитерација	Глас
			старогрчко	новогрчко
Ϝ ϝ	Вав	Дигама	ϝαῦ	δίγαμμα	w	[w]
Ϻ ϻ	Tsade	Сан	ϻάν	σάν	s	[s]
Ϙ ϙ	Qoph	Копа	ϙόππα	κόππα	q	[k]
Ϡ ϡ	Спорно, вероватно Tsade	Сампи	–	σαμπῖ	ss	[sː], [ks], [ts]

Литература

• ((en)) R. Elsie, « Albanian Literature in Greek Script: the Eighteenth and Early Nineteenth-Century Orthodox Tradition in Albanian Writing », en Byzantine and Modern Greek Studies, vol. 15, n° 20, Birmingham, 1991, PDF.
• ((en)) N. e A. Humez, Alpha to omega: the life & times of the Greek alphabet, ed. Godine, Boston, 1981, (ISBN 0-87923-377-X).
• ((en)) L. Hamilton Jeffery, The local scripts of archaic Greece: a study of the origin of the Greek alphabet and its development from the eighth to the fifth centuries B.C., ed. Clarendon Press, Oxford, 1990, (ISBN 978-0-19-814061-0).
• ((en)) M. S. Makratis (ed.), Greek letters: from tablets to pixels, ed. Oak Knoll Press, 1996, (ISBN 978-1-884718-27-4).
• ((en)) H. Hansen e G. Quinn, Greek: An Intensive Course, ed. Fordham University Press, 1992, (ISBN 978-0-8232-1663-5).
• ((en)) B. B. Powell, Homer and the Origin of the Greek Alphabet, ed. Cambridge University Press, 1996, (ISBN 978-0-521-58907-9).
• ((en)) M. S. Makratis, Character codes for Greek: Problems and modern solutions, 1996.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Грчко писмо