Губеревац (Сопот)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Губеревац.
Губеревац

Fotografija-0031.jpg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Општина Сопот
Становништво
Становништво (2011) 535
Положај
Координате 44°32′14″N 20°28′01″E / 44.537166, 20.467
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Губеревац на мапи Србије
{{{alt}}}
Губеревац
Губеревац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 32′ 14" СГШ, 20° 28′ 01" ИГД

Губеревац је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 535 становника.

Географија[уреди]

Губеревац се налази око 10 километара северозападно од Сопота. Село се налази на рипањској површи, која је јако рашчлањена, због чега је село разбијеног, готово старовлашког типа. Главнији су извори: Прутен, Точак, Бездан и Добрица. Делови су сеоског атара: Гомилице, Врбовац, Преки Гај, Вртаче, Умка, Бојишта, Бодољин, Наврци, Боровик, Мачије Рупе, Равни Рит, Златара, Селица, Суводол, Орнице, Главчине, Ловењак, Стубло, Пољане, Крушик и Бук.

Село се дели на: Старо Село, Главицу, Дубраве, Рт, Реку, Шеварице и Тодоровићски Крај.[1]

Историја[уреди]

Губеревац је старије насеље. У атару овога места, као и у околини, наилазило се на трагове прошлости, који показују да је овде морало и много раније постојати неко насеље. Писаних података о овоме селу имамо тек из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739. г) Губеревац је убележен као насељено место под именом Kubrowze.

По предању прве куће биле код гробља, а ту је у близини „Маџарско гробље“. За време Турака у селу је живео бег који је био врло стар. Становништво није могло подносити зулуме и неправду и због тога највећи део напусти село и пође „преко“ (Банат). На путу неке породице задржи „добри бег ошљански“ и насели их у Ошљане, одакле касније преселе у Грбољу, данашњу стару Винчу, и то су прво досељеници који су основали данашњу Винчу (срез врачарски). Остали су прешли „преко“ (Банат). Неке су се породице касније вратиле у Губеревац, а неке су остале.

Као најстарије породице сматрају се: Босанкићи, Ненадовићи и Ћосићи. Ћосићи причају да су њихове породице остали у београдској Винчи, где и данас имају рођаке. У старе породице убрајају се и Јаковљевићи старино од Ужица, Чопићи старином из Херцеговине. Остале породице касније су дошле.[2]

Демографски подаци[уреди]

У насељу Губеревац живи 530 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,1 година (45,4 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 227 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1448 [3]
1953. 1439
1961. 1269
1971. 1055
1981. 918
1991. 755 724
2002. 694 646
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
635 98,29%
Украјинци
  
1 0,15%
Југословени
  
1 0,15%
непознато
  
8 1,23%


Референце[уреди]

  1. ^ Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 60-61.
  2. ^ Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 61-62.
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објавјено (1927 г.), „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.), Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]