Гудачки инструменти

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гудачки инструменти су добили име због начина добијања тона: превлачење гудала преко жице изазива треперење жице и ствара тон. Гудачки инструменти имају четири жица различите дебљине. Најдубље тонове производе презне (недодирнуте) жице, док виши тонови настају њиховим скраћивањем, што се постиже притиском прстију леве руке по жицама. Сви инструменти ове групе су сличне грађе и облика, али различите величине, опсега тонова и боје звука. У ове инструменте спадају: виолина, виолончело, виола и контрабас.

Данашњи гудачки инструменти развили су се из разних врста виола које су у пракси музицирања биле употребљиване од XV до XVIII века. Развој и техничко усавршавање ових инструмената везују се за италијански градић Кремону, у којем су се налазиле недалеко чувене радионице познатих градитеља инструмената из породица Амати, Гварнери и Страдивари.

Виолина[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Виолина
Виолина

Виолина има најмању резонантску кутију и најкраће жице, те зато производи и највише тонове од свих гудачких инструмената. То је инструмент нежног тона и великих извођачких и изражајних могућности. Носилац је музичких тема различитог карактера. Због тога је подједнако заступљена у солистичкој, оркестарској и камерној музици. Водећи је инструмент уметничке музике, али се користи и у савременој забавној и џез музици.

Виолончело[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Виолончело
Виолончело

Виолончело је много већи инструмент од виолине па се при свирању држи међу коленима, ослоњен ножицом на под. Због изразитих особина-великог тонског обима, пријатне боје и знатних техничких могућности-поред виолине, најзначајни је инструмент оркестарког, камерног и солистичког музицирања.

Виола[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Виола
Виола

Виола има већу резонантску кутију и дуже од виолине па зато производи дубље (за квинту ниже) и тамније тонове. У групи гудачких инструмената заузима важно место као инструмент који се користи у мањим и већим извођачким саставима. Због њеног карактеристичног звука - меког и тужног - композитори је користе за посебне ефекте и као соло инструмент.

Контрабас[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Контрабас
Контрабас

Контрабас је најмлађи инструмент у породици гудачких инструмената(настао тек у XVIII веку). Има највећу резонантску кутију, најдуже и најдебље жице међу гудачима, те производи и најдубље, веома снажне тонове. Неки од ових инструмената имају и пет жица, те им се тако проширују тонски обим и дубина. Контрабас је обавезан и значајан оркестарски инструмент. Он нема извођачке и изражајне могућности осталих гудача, па се ретко примењује солистички. Значајну солистичку улогу има у џез музици због пуног звука и ритмичког карактера у пицикато-свирању.

Види још[уреди]


Инструменталиста
Синоними СвирачИзвођачМузичарСолистаИнтерпретаторУметникРепродуктивни уметникКларинетиста...
Образовање Музичко школство у СрбијиОсновна музичка школaСредња музичка школaМузички факултет
Способности МузикалностМузицирањеИнтерпретацијаФразирањеИмпровизацијаАгогикаТранспозицијаЧитање с листа
Знање Теорије музике НотеЛигатураТачкаПродужење трајања тонаСтупањСтепенПолустепенЦео степенНотна вредностПаузаПауза за више тактоваТактТактицаЈедноставни тактовиСложени тактовиПромена тактоваAlla breveСинкопаНеправилне тонске групеПредтактУзмахХроматска лествицаЕнхармонски тоновиКонсонанцаДисонанцаMетрономске ознакеОзнаке за интерпретацијуАртикулацијаАбревијатурeНотне скраћеницеЦезураРеченицаФразаDa capoDal segnoАкцентУкрасиСолистичка каденца
Познавање КомпозицијаКомпозиторски опусиСтилова у музициМузички инструменти
Музичке пробе, Снимања