Гудурица

Координате: 45° 10′ 08″ С; 21° 26′ 21″ И / 45.168833° С; 21.439166° И / 45.168833; 21.439166
С Википедије, слободне енциклопедије
Гудурица
Католичка црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 1094
 — густина56/km2
Географске карактеристике
Координате45° 10′ 08″ С; 21° 26′ 21″ И / 45.168833° С; 21.439166° И / 45.168833; 21.439166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина111 m
Површина22,7 km2
Гудурица на карти Србије
Гудурица
Гудурица
Гудурица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26335
Позивни број013
Регистарска ознака

Гудурица (мађ. Temeskutas) је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1094 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

У додиру Карпата и Вршачког Вино-горја, као божјом руком постављено на брежуљке испресецане дивљим гудурама, виноградима заклоњено и сачувано од света, налази се Гудурица — по свему необично село. У овом малом планинском селу усред питомог равног Баната, петнаестак километара североисточно од Вршца, вековима живи и о укрштеним балканским путевима сведочи чак 14 различитих нација. Гудурица је помирила разне људе и обуздала свакакве ћуди.

Историја[уреди | уреди извор]

Према белешкама вршачког историчара Феликса Милекера (1858–1942), Гудурица се првобитно, у 15. веку, помиње као Кутрес, затим Кутрица, у 18. као Гутериц, у 19. веку Кудриц, 1894. године звала се Темешкуташ, а данашње име добила је 1922. године. По некима, име је настало од немачког (guten Ritz ), што значи "добар рит", а, по другима, названо је управо по околним гудурама.[1].

Гудурица на мапи из 1769-72

Писани подаци о Банату говоре да су Срби гудуричке крајеве населили после 1389, односно, када су након Косовске битке прелазили Дунав. У крашовском комитету 1458. и 1462. године била је мало насеље. Стари угарски документи казују да је била власништво Павла и Николе "од Кутреса". Нешто касније, 1597, записано је да је настањена српским становништвом и да је у поседу Фрање Јошике де Карансебеш, а 1716. године да је додељена аустријској провинцији — вршачком дистрикту темишварског Баната. То ће бити и 1774. године "Гудриц", како је констатовао царски ревизор Ерлер.[2] Исте 1716. године у архиву бечког двора записано је да је насеље имало 17 кућа.

Године 1719, по одласку Турака, када је Банат након Пожаревачког мира враћен Аустрији, у Гудурицу се досељавају виноградари из западне Немачке, из Лотарингије, Мозелске долине, Рајнске области, Тријера и Мајнца. Староседеоци Срби повлаче се у оближње село Велико Средиште. Записи из црквених књига кажу да је село 1742. бројало 150 кућа са чисто немачким становништвом. Овај крај 1763. године колонизује царица Марија Терезија, а од 1780. до 1790. године цар Јозеф. Село 1774. године има римокатоличку цркву и поштанску станицу а становници су Власи.[3] Крајем 18. века у »Кутрици« је било 768 католичких становника и додељена је темишварском комитату. Франц I издао је 1821. повластице којима добија право и подршку Краљевске канцеларије да сваког 1. маја и 16. октобра одржава вашар за продају робе и стоке. Тада је имала 1.067, а 1854. 1.538 становника.

Крајем 19. века постала је општина и добила бележника, апотеку, телеграф... У новембру 1918. у Кутрицу је умарширала српска војска, а наредне године је припојена торонталско – тамишкој жупанији. Године 1921. пописано је 2.097 становника, од којих 2013 Немаца, 53 Мађара, 15 Срба, 10 Румуна, 5 Чеха, а један је подведен под “остали”. У село 1941. улазе Немци, а 1944. Руси. Демографска слика Гудурице тада добија данашње карактеристике. Уз преостале Немце који су били у мешовитим браковима, у великом броју су насељени колонисти из свих бивших југословенских република. Прво стижу Словенци и Македонци. Последњи досељеници биле су избеглице из Хрватске, БиХ и са Косова. Њих неколико стотина. На улазу у село изграђено им је и насеље.

У Гудурици су некада живеле чак 24 различите нације, а данас их има 14, односно 1.300 становника у 420 домаћинстава. И нико никога више не пита шта је пореклом и којим путем је дошао.

Овде се налази ФК Виноградар Гудурица.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Гудурица живи 1020 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,8 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 430 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.474
1953. 2.024
1961. 2.105
1971. 1.560
1981. 1.448
1991. 1.338 1.208
2002. 1.267 1.339
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
839 66,21%
Македонци
  
133 10,49%
Мађари
  
44 3,47%
Словенци
  
38 2,99%
Југословени
  
37 2,92%
Роми
  
35 2,76%
Румуни
  
31 2,44%
Хрвати
  
27 2,13%
Црногорци
  
9 0,71%
Муслимани
  
5 0,39%
Немци
  
3 0,23%
Словаци
  
2 0,15%
Албанци
  
2 0,15%
Чеси
  
1 0,07%
Украјинци
  
1 0,07%
непознато
  
24 1,89%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Летописи општина у јужном Банату: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу. 1928. ISBN 978-86-85075-04-9.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ Ерлер, наведено дело
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор „Монографија“ Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  1. Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Kudritz. [E: History of the community...]. 1888, Vrsac, Kudritz Leseverein. 48 pages. Library: AKdFF, IfA, InstTu, WLB
  2. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  3. M Марина Саставио од Писаних трагова, „Летописа“, по предању о селу Гудурици настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани
  4. „Летопис“ сеоски обичаји M Марина: Беч (1999)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]