Простор на којем су забележени Гудушчани (7-9. век)
Област коју су населили Гудушчани почетком 9. века -
Лика
Гудушчани (Гудускани, Гачани, Кучани, лат. Guduscani) су словенско племе које се уз Бодриће (Ободрити, Абодрити, лат. Predenecenti) и Тимочане (лат. Timociani) први пута спомиње на тлу данашње источне Србије 818. г. под влашћу Бугара, за време владања кана Крума.
Бележи их франачки дворски летописац Ајнхард у својима „Аналима“, наводећи њихов долазак у град Херистал 818. године, када су пред цара Луја Побожног изашли: "...nationum legati Abodritorum videlicet ac Bornae ducis Guduscanorum et Timocianorum qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant..."[1], потраживши војну заштиту и савез од Франака пред Бугарима.
Неки историчари сматрају да су Гудушчани били део „седам словенских племена“, познатијих под именом Северани (Северјани, Северци, грч. Σέβερεις), које помиње византијски хроничар Теофан[2]. Северани су били распрострањени на западу до реке Тимока, па се због тога сматра да су њих чинила племена Тимочана, Браничеваца и Гудушчана (око града Гудускума, лат. Guduscum).
Из поменутих Ајнхардових „Анала“ види се да је племе Гудушчана пребегло пред Бугарима у подручје Либурније и Далмације (Лика, Гацка, Северна Далмација). Поставши франачким вазалом, гудушчански владар Борна прима титулу „кнеза Далмације“, а потом и кнеза „Далмације и Либурније“ ("...dux Dalmatiae atque Liburniae..."). Кнез Борна сматра се, у највећем делу историјске литературе, зачетником прве хрватске династије на тлу Балкана.
- ^ Annesl Regni Francorum, Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ Група аутора, Византијски извори за историју народа Југославије, Византолошки институт Српске академије наука и уметности, Посебна издања, Књига 3, Том I, Београд, 1955, стр. 225.
Литература [уреди]
- Annales Regni Francorum - The Latin Library, www.thelatinlibrary.com/annalesregnifrancorum.html
- John V. A. Fine, Jr, The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century, University of Michigan Press, 1991.
- Група аутора, Византијски извори за историју народа Југославије, Византолошки институт Српске академије наука и уметности, Посебна издања, Књига 3, Том I, Београд, 1955.
- Владимир Ћоровић, „Историја Срба“, БИГЗ, Београд, 1989.
Види још [уреди]
