Гума
Гума је аморфна супстанца неодређеног облика.
Садржај |
Природна гума [уреди]
Она се прави од млечне емулзије, латекса, који цури када се зареже кора дрвета каучуковца. Тај сок, сличан млеку, стврдне се на ваздуху и тако настаје каучук. Кад се каучуку дода мало сумпора и неко време загрева, он постаје врло еластичан и тако настаје сирова гума. Сировој гуми се додају разни састојци, као што су смола, џађ, рђа, сумпор и још неке материје, и тако се добија гума. Она је еластичан материјал који се користи као сировина за даљу индустријску обраду.[1] Загрејана гума се пресује у разне калупе и тако добијамо облике које желимо.
Вештачка гума [уреди]
Осим природне, постоји и вештачка гума, која се добија прерадом нафте. Синтетичка гума је било који тип вештачког еластомера. Еластомер је материјал са таквим механичким особинама да може да поднесе веће еластичне деформације од већине других материјала и да се врати на почетно стање без перманентне деформације. Синтетичка гума служи као замена природне гуме у многим случајевима, посебно кад су побољшане особине материјала неопходне.
Од гуме се праве разни предмети који се користе у свакодневном животу. Од укупне количине произведене гуме на свету, половина се потроши за производњу аутомобилских гума и црева.[2]
Референце [уреди]
- ^ Burns, Bill. „The Gutta Percha Company“. History of the Atlantic Cable & Undersea Communications Приступљено 14. 2. 2009.
- ^ Slack, Charles. "Noble Obsession: Charles Goodyear, Thomas Hancock, and the Race to Unlock the Greatest Industrial Secret of the Nineteenth Century". Hyperion 2002. [ISBN 978-0-7868-6789-9]
Литература [уреди]
- Neal Ascherson, The King Incorporated, Allen & Unwin, 1963. ISBN 1-86207-290-6 (1999 Granta edition).
- Adam Hochschild, King Leopold’s Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa, Mariner Books, 1998. ISBN 0-330-49233-0.
- Petringa, Maria: Brazza, A Life for Africa. Bloomington, IN: AuthorHouse, 2006. ISBN 978-1-4259-1198-0
Спољашње везе [уреди]
