Гумица за брисање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гумице за брисање

Гумица за брисање је предмет који служи за брисање отиска мине на папиру. Део је школског прибора. Већина графитних оловака има на свом крају, супротном од оног којим се пише и гумицу за брисање. Најчешће се израђују од синтетичке гуме, јефтинији модели од синтетичке соја гуме, али скупљи модели се праве од винила и каучука. Будући да се временом троши, спада у потрошни материјал као и направе за писање.

Историја[уреди]

Гумица на оловци

У далекој прошлости се угаљ највише користио за писање, а за брисање написаног комади гуме од каучука или восак. Парчићи грубог камена или песка су коришћени за уклањање мањих грешака са папируса написаних мастилом. Године 1770. Џозеф Презли је искористио природну гуму за брисање трагова пенкале. Он је ту гуму назвао rubber, што је и данашњи енглески назив за гумицу за брисање.[1][2]

Референце[уреди]

  1. ^ „Joseph Priestley (1733-1804)“ Приступљено 30. 6. 2009.. 
  2. ^ Priestley, Joseph (1770). A Familiar Introduction to the Theory and Practice of Perspective. London: J. John and J. Payne. 

Литература[уреди]