Гумно

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гумно или гувно , мјесто на коме се врши жито; у настањеним планинским или другим врлетима мјесто на коме се људи састају, друже, договарају и играју.[1] Одредила га је неприступачна и негостољубива конфигурација тла. То је мали хоризонтални плато ограђен, најчешће, каменом.[2]

Вук Караџић о гумну[уреди]

“ У Црној Гори а и онуда по приморју гумна су постављена и околомеђена каменом. Онамо се највише по гумнима и игра (јер су многе куће по таквој врлети да ваља тражити мјесто гдје се може играти), а и људи по коломату њиховоме сједе и договарају се за различне ствари.“[3]

Гумно у обичајима[уреди]

Гумно је једно од мјеста на коме се , по народном вјеровању, радо састају демони, посебно они зли, и то најчешће вјештице. По народном вјеровању вјештице се редовно састају 1. матра и о јесењој равнодневници, у глуво доба ноћи, али их има и у другим данима. Постојала су забрањена мјеста на која, по вјеровањима, ноћу није требало одлазити. (јаз (канал), ћуприја (мост), буњиште, раскршће али и гумно... ) [3]

Вјештица каже другарицама прије узлијетања:

“ Ни о трн, ни о грм, већ на пометно гумно“.

У шумадијским селима се овако каже када се на небу спази „звезда“ (метеор), како би пала на гумно с вјештицама.[3]

О гумну се још каже:

„Међу оне ствари које дјевојци не могу допасти броји се онамо и гумно.“

“Играх се златном јабуком,

По пољу по мједеноме,

По гумну по сребрноме.[2]

Гумно — симболичко значење[уреди]

За неуког и примитивног човјека су по правилу, најважнија мјеста за његово постојање, била провокација као и извор сујевјерја (јаз којим се доводи вода на воденични точак, ћуприја којом се мосте обале, воденица која меље хљебно жито...). Та најважнија мјеста су елементарно била за њега и највећа брига. Њих ваља заштитити од демона али и од људских страхова. Није новина да се страх куражи не би ли се побиједио.

Референце[уреди]

  1. ^ Гумно
  2. ^ а б Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.
  3. ^ а б в Стефановић Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972, Београд1959.г.

Види још[уреди]