Гучево (планина)
-
- За остале употребе, погледајте чланак Гучево.
Координате: 44° 29′ 21" СГШ, 19° 10′ 48" ИГД
| Гучево | |
|---|---|
 |
|
| Надморска висина | 779 m (Црни врх) |
| Државе |  Србија |
 |
|
Гучево је планина која се налази северно од Борање и у простору који Дрина полулучно затвара са запада и северозапада. Највиша тачка се налази на 779m надморске висине и зове се Црни врх и спада у ред нижих Ваљевско-подрињских планина. Пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од око 10 килиометара. Југоисточни део се зове Кулиште и састављен је палеозојских шкриљица, преко којих су наталожени тријасни кречњаци са наслагама антимона. Северозападни део се састоји од пешчара и конгломерата преко којих леже кретацејски кречњаци све до темена. То теме је валовито и због кречњачке подлоге скрашћено. Бројни потоци отичу са Гучева према реци Јадар и Дрини рашчлањујући његове стране, посебно дринске, које су стрме и разривене дубоким јамама. Са северне и северозападне стране стране оно је такође засечено уздужним раседом због чега су и оне стрме. На њему избијају термо- минерални извори бање Ковиљаче. Црни врх као највиша тачка планине, налази се на њеном северозападном завршетку, изнад Ковиљаче и недалеко од Лознице. Сам врх је без извора и потока јер је састављено од кречњака. Иако кречњачког састава оно је обрасло густом буковом шумом која затвара видик. У непосредној близини Црног врха подигнут је споменик и костурница српским и аустроугарским ратницима изгинулим на овом простору 1914. године у Првом светском рату. Недалеко до споменика, на северној страни и на висини од 550 метара, саграђен је планинарски дом и туристичко-угоститељски објекат, који је уједно и највећи планинарски дом у Србији. Недалеко до њега на висини до 500 метара, на једној заравни подигнит је ауто-камп са рестораном и камп-кућицама. Од споменика па до планинарског дома и све до ауто-кампа уређене су шеталишне стазе.
Литература [уреди]
- Геоморфологија I, Јован Цвијић, Сабрана дела, књига 6, Београд, 1991.
Спољашње везе [уреди]
- www.banjakoviljaca.org/gucevo/gucevo.html
- Гости хрле на Гучево („Вечерње новости“, 7. новембар 2012)
| Планине Србије | |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Миљевска планина | Варденик | Чемерник | Острозуб | Грамада | Руј-планина | Крушевица | Бабичка гора | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Пасјача | Видојевица | Јастребац | Јухор | Азањске планине Карпатске : Шомрда | Лишковац | Велики Гребен | Мали Крш | Велики Крш | Голи Крш | Малиник | Јавориште | Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован Проклетије | Хајла | Стреочка планина | Комови | Жљеб | Виситор | Мокра планина | Мокра гора |
||
 |
Овај незавршени чланак Гучево (планина) је везан за планине. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
