Гуштер
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
-
- Друга значења су пописана у чланку Гуштери (вишезначна одредница).
| Гуштери Историја групе: Јура - данас |
||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
 ареал распрострањења гуштера
|
||||||||||||
| Породице | ||||||||||||
|
више |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Гуштери (лат. Lacertilia) су најчешћи рецентни гмизавци на свету из реда Squamata. Имају два пара добро развијених удова и реп који је увек дужи од остатка тела. Удови имају по пет прстију са канџама. Код неких су удови у различитом степену редуковани и постоје остаци раменског и карличног појаса (по томе се разликују од змија). Између трупа и репа налази се попречно постављен отвор клоаке. Космополити су са великом адаптивном радијацијом и највећом бројношћу у топским и суптропским пределима.
Садржај |
Грађа тела [уреди]
На предњем делу тела гуштера је пљосната шиљаста глава која је широким вратом подељена од трупа. На глави су велике очи с покретљивим очним капцима. Труп се завршава дугачким репом који гуштери у опасности могу откинути и тако побећи од непријатеља. То се назива аутотомија (самоосакаћивање). Откинути део репа може се делимично обновити. Креће се помоћу два пара кратких ногу на којима има пет прстију. Тело се не наслања на ноге, јер се оне налазе по страни. Стога код кретања стомаком дотичу земљу па кажемо да гмижу. Кожа гуштера је сува, без жлезда, покривена рожнатим љускама које спречавају губитак воде из тела. Ово „одело“ гуштеру ограничава раст па се морају пресвлачити.
Кретање [уреди]
Кретање гуштеру омогућује снажан костур и добро развијени мишићи. Гмизавци имају исте делове костура као и водоземци. Гмизавци имају ребра од којих је првих пет пари спојено с грудном кости.
Дисање [уреди]
Ваздух улази кроз дисајне путеве у гркљан, затим у душник који се грана у две душнице. Оне доводе ваздух у плућа која имају већу површину од жабљих.
Излучивање [уреди]
На леђној страни тела су два бубрега која излучују мокраћу у чврстом облику. Имају и мокраћни мехур.
Варење [уреди]
Храна улази кроз уста у којима се налазе зуби које могу мењати целог живота. Ту је много жлезда и танак, дугачак рашљасти језик помоћу којег осећају мирис.
Крвоток и температура тела [уреди]
Срце гмизаваца је троделно. Грађено је од 2 преткоморе и 1 коморе која је делимично преграђена. У комори се због тога делимично мешају артеријска и венска крв.
Температура је променљива. У њене станице долази мала количина кисеоника. Томе је узрок релативно мала површина плућа, мали број црвених крвних зрнаца и мало срце с обзиром на величину тела и његови спори откуцаји.
Размножавање [уреди]
Сезона парења одређена је температуром и периодом промене светла (дана и ноћи), па ако је омогућена правилна клима и исхрана, до парења долази у пролеће. Женке захтевају појачану исхрану, посебно расту захтеви за калцијумом и фосфором, па се стандардна доза витамина и минерала удвостручује.
Већина јаја инкубира се на температури од 28 °C са малим варијацијама у температури. Сама инкубација траје од 38-90, дана зависно од врсте.
Спољашње везе [уреди]
