Гујук-кан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гујук-кан
Датум смрти [[ ]] 1248.
Порекло и породица

Гујук-кан или Кујук-кан (мон. Гүюг хаан, рус. Гуюк каан; око 12061248) био је син Огатај-кана и унук Џингис-кана, и трећи велики кан Монголског царства. Владао је од 1246 до 1248. године.

Живот[уреди]

На место великог кана помогла му је његова мајка, регенткиња Торегене, која се при томе послуживала интрига и поткупљивања, а спречавано је до 1246 од његовог ривала Бату-кана, кана Златне хорде. Обоје принчеви (Бату је Гујуку био брат по ујаку Јохису) посвађали су се за време похода на Кијевску Русију (1237/38) око њиховог првенства, где је Гујук назвао Батуа старо бабом и самовољно напустао војску. Од тад били су ривали, шта је доводило до унуштрање поделе Монголског царства.

Владавина Гујук-кана трајала је свега две године, за историју важна је посета Ђованија Карпинија, прва званична посета хришћанске Европе Монголима, која је спала у његово време.

Гујук-кан описан је за охолног и мрачног човека, шта му је донело критику и непреводиво неповерење. (Говори се о теби да си веома бесан. Верујеш ли, да се народ Орусут (тј. Руси) дао пођармити из страха од твог беса и љутње? - цитат и Тајне историје). Успео је али да створи једну уређену владавину, тиме што је поново у владу позвао министре за време владавине свог оца Огатаја и окончао самовољне поделе из времена регенства своје мајке Торегене.

1248 позвао је војску и кренуо на територију Илканата, наводно да се сретне са Батуом и са њим помири. Бату је са своје стране исто кренуо са једном војском. Неких седам дана пре војног сусрета са Батуом, Гујук-кан је преминуо. Самтра се да је можда био отрован. После његове смрти регентство је преузела његова супруга Огул и после ове његов брат по ујаку Толуису, Монгке-кан.

Спољашње везе[уреди]