Гуња
Гуња | |
|---|---|
 Црква у Гуњи | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Вуковарско-сремска |
| Област | Срем |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.666 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 53′ 15″ С; 18° 49′ 31″ И / 44.887501° С; 18.825158° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 81 m |
  Гуња Гуња на карти Хрватске | |
 Гуња Гуња на карти Вуковарско-сријемске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32260 Гуња |
| Позивни број | +385 32 |
| Регистарска ознака | VK |
| Веб-сајт | www |
Гуња је једино насељено место истоимене општине на самом југу Вуковарско-сремске жупаније у Републици Хрватској. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у општини је живело 2.666 становника.[1]
Географски положај[уреди | уреди извор]
Гуња је највеће село у жупањској Посавини. Са околним селима налази се на подручју које се назива Цвелферија. Смештена је са леве стране реке Саве. Мостом је повезана са градом Брчко у БиХ.
Демографија[уреди | уреди извор]
На попису становништва 2011. године, општина, односно насељено место Гуња је имала 3.732 становника.[2]
По попису из 2001. године, Гуња је имала 5.033 становника, од којих су најбројнији Хрвати, а потом Бошњаци (13,77%) и Срби (6,05%).
Гуња је једино насеље у Хрватској уз Загреб које има саграђену џамију за вернике муслиманске вероисповести.
Попис 2011.[уреди | уреди извор]
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Гуња је имало 5.176 становника, следећег националног састава:
Спорт и култура[уреди | уреди извор]
У Гуњи постоји културно-уметничко друштво „Граничар“ које је основано 1971. године, а негује славонске песме и плесове.
Од спортских клубова постоји фудбалски клуб „Јадран“, основан 1928. године, а такмичи се у Другој жупанијској лиги Вуковарско-сремске жупаније.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 7. 3. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
