Гњилане

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија, због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор. Да бисте видели претходне верзије садржаја, кликните на картицу историја.

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Гњилане
Зграда у центру Гњилана
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Гњилане
УНМИК	Гњилане
Становништво
Положај
Координате	42°27′32″N 21°28′07″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Гњилане Гњилане на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	0280

Гњилане (алб. Gjilani / Gjilan) је град на Косову и Метохији, Република Србија са 88.286 становника 2005. године. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Гњилане површине 1.701 ha.

Име и историја

Црква у Гњилану

Џамија у Гњилану

У средњем веку град се звао Морава и био је велики трговачки и занатски центар. У Гњилану су често боравили српски владари, па је и први писани помен о њему, из 1342. године, непосредно везан за боравак краља Стефана Душана. Под данашњим именом град се први пут помиње крајем 14. века у повељи српске кнегиње Милице, жене кнеза Лазара.

У турском катастарском попису- дефтеру из 1455. године наводи се да у Гњилану има 41 српско домаћинство, на челу са попом. Од средњег века у Гњилану је постојало неколико цркава. Једна црква је вероватно била посвећена Св. Петки, пошто се место где се налазила још дуго по њеном рушењу звало Петковце. Манастир Св. Јована имао је бројно братство, што потврђују остаци веома великог калуђерског гробља. Средином 18. века Турци су разорили манастир и на том месту основали садашњу варош.

Године 1861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је велика црква Св. Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до темеља. Последњи пут је обновљена 1983. године. Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда.

Порекло имена је спорно, српски извори тврде да име потиче од речи гњидав, а албански да је град основала породица Гњинај 1772. пошто се доселила на место где је био средњовековни град Ново Брдо. Међутим, први подаци који се односе на постојање насељеног места на том подручју се појављују већ у првој половини XIV века и то у доба владавине цара Стефана Душана, који је и посетио Ружицу (како се у то време звало Гњилане) негде око 1351. године и прешао преко чувеног Маскетаровог моста на реци Добруши, у центру града, и тако занавек обележио историју овог српског места. У то време (XIV век), у близини Гњилана, у утврђењу Прилепац, рођен је кнез Лазар Хребељановић, који се 1389. године, у боју на Косову, супротставио исламском надирању. Много касније, након српско-турског рата u 19. веку, Гилане (како су га тада звали) је припало Турској. У то време настала је и чувена песма која најбоље одсликава расположење српског народа у то време и која гласи: "Ој Гилане пуста варош, зар за тебе нема радост, дође Србин па се врати, а Гилане још да пати." Гњиланци су, најзад, 1912. године дочекали дуго жељену слободу, када су се и последње турске трупе повукле из овог града.

Гњилане је један од градова на Косову и центар је Косовског поморавља. Већинско становништво после рата 1999. године је албанско. У самом граду Гњилану до 1999. године живело је око 15.000 Срба, а од целокупног броја становника данас свега 50 људи је српске националности. 17. марта 2004. у великом насиљу над Србима спаљене су преостале српске куће. Једино место где се Срби данас окупљају у овом граду је двориште цркве Св. Никола у Гњилану.

У центру града испред градског позоришта до 1999. године налазио се споменик Кнезу Лазару који је са доласком Кфора порушен. Споменик је при томе значајно оштећен, али је сачуван у америчкој бази Монтид у Гњилану. На иницијативу мештана села Шилово споменик је јуна 2007. постављен и освештан у њиховом селу.

Демографија

Насеље има албанску етничку већину. Број становника на пописима:

• попис становништва 1948. године: 8.613
• попис становништва 1953. године: 9.250
• попис становништва 1961. године: 12.681
• попис становништва 1971. године: 21.258
• попис становништва 1981. године: 35.229
• попис становништва 1991. године: 51.912