Гњилане

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне. Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.

Координате: 42° 27' 53" СГ Ш, 21° 28' 12" ИГД

Гњилане (албански: Gjilani / Gjilan) је град на Косову и Метохији (Република Србија) са 88.286 становника 2005. године.

[уреди] Име и историја

Порекло имена је спорно, српски извори тврде да име потиче од речи гњидав, а албански да је град основала породица Гњинај 1772. пошто се доселила на место где је био средњовековни град Ново Брдо. Међутим, први подаци који се односе на постојање насељеног места на том подручју се појављују већ у првој половини XIV века и то у доба владавине цара Стефана Душана Силног, који је и посетио Ружицу (како се у то време звало Гњилане) негде око 1351. године и прешао преко чувеног Маскетаровог моста на реци Добруши, у центру града, и тако занавек обележио историју овог српског места. У то време (XIV век), у близини Гњилана, у утврђењу Прилепац, рођен је Свети кнез Лазар Хребељановић, који се 1389. године, у чувеном боју на Косову, супротставио исламском надирању, и покушавши да одбрани хришћанску Европу дао и свој живот.Много касније, након српско-турског рата u 19. веку , Гилане (како су га тада звали) је несрећном играријом великих сила, припало Турској.У то време је настала и чувена песма која најбоље одсликава расположење српског народа у то време и која гласи: "Ој Гилане пуста варош, зар за тебе нема радост, дође Србин па се врати, а Гилане још да пати." Гњиланци су, најзад, 1912. године дочекали дуго жељену слободу, када су се и последње турске трупе повукле из овог града.

Гњилане је један од градова на Косову и центар је Косовског поморавља. Већинско становништво после рата 1999. године је албанско. У самом граду Гњилану до 1999. године живело је око 15.000 Срба, а од целокупног броја становника данас свега 50 људи је српске националности. 17. марта 2004 у великом насиљу над Србима спаљене су преостале српске куће. Једино место где се Срби данас окупљају у овом граду је двориште цркве Св. Никола у Гњилану. Срби у овом граду не посећују градску пијацу, позориште, места културног дешавања, итд.^{[тражи се извор]} Школе су пресељене у српска села, а до школе ученике вози аутобус под пратњом Кфора.^{[тражи се извор]}

У центру града испред градског позоришта до 1999. године налазио се споменик Кнезу Лазару који је са доласком Кфора порушен.^[1] Данас на овом месту стоји споменик албанском терористи,јер је ОВК 1998. године проглашена терористичком организацијом. Споменик Кнезу Лазару је при томе значајно оштећен, али је сачуван у америчкој бази Монтид у Гњилану. На иницијативу мештана села Шилово споменик је јуна 2007. постављен и освештан у њиховом селу.^[1]

Од предратне индустрије скоро ниједна фабрика данас не ради, а многе су приватизоване. Села која окружују град су углавном етнички чисто српска из којих народ полако одлази ван Косова и Метохије. Данас на подручју Косовског поморавља живи преко 30.000 Срба и око 150.000 Албанаца, али се број Срба свакодневно смањује.

[уреди] Насеља

Највећа српска села у општини Гњилане су Коретиште, Ранилуг и Кормињане.

[уреди] Референце