ДДТ

Из Википедије, слободне енциклопедије
DDT
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 50-29-3 YesY
PubChem[1][2] 3036
ChemSpider[3] 2928 YesY
КЕГГ[4] D07367
База података биолошки релевантних молекула 16130
АТЦ P03AB01,QP53AB01
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C14H9Cl5
Моларна маса 354.49 g/mol
Густина 0.99 g/cm³[5]
Тачка топљења

108.5 °C

Тачка кључања

260 °C (разлаже се)

Опасност
ЕУ-класификација Toxic T Dangerous for the Environment (Nature) N
Опасност у току рада T, N
Р-ознаке R25 R40 R48/25 R50/53
С-ознаке (S1/2) S22 S36/37 S45 S60 S61
LD50 113 mg/kg (пацов)

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

ДДТ (дихлор-дифенил-трихлоретан) је назив за познати и често коришћени инсектицид.

ДДТ је органско једињење које спада у класу угљоводоника алкана. Долази у облику безбојних кристала или белог праха; без мириса је или је слабог непродорног мириса. Тачка топљења је 108,5 до 109,0 оC; при даљем загревању се распада. Не раствара се у води. Раствара се у ацетону, етру, бензолу и керозину. На инсекте делује као контактни отров. Поседује високу биоакумулативну способност и таложи се у мишићима и костима.

Добијање[уреди]

ДДТ је откривен 1874. од стране Отмара Зајдлера, али његове хемијске особине је открио тек 1939. године Пол Херман Милер.[6] ДДТ се добија реакцијом између хлорбензена (C6H5Cl) и трихлороетанола (C2H2Cl3OH).

2 C6H5Cl + C2H2Cl3OH → C14H9Cl5 + H2O.

Примена[уреди]

ДДТ је најпознатији инсектицид из групе хлорисаних угљоводоника. Имао је веома велику примену за време Другог светског рата[7] у борби против болести које преносе комарци (нпр. маларија). Захваљујући ДДТ-у, маларија је у потпуности искорењена у Северној Америци и Европи. Поред овога, имао је примену и у уништаваљу штеточина у пољопривредној производњи.

Штетно дејство[уреди]

Кад је откривена његова штетност, употеба ДДТ-а је забрањена, прво у САД-у, a затим у осталом делу света. Већ 1970-их употреба ДДТ-а је забрањена у целом свету.

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Toxicological Profile: for DDT, DDE, and DDE. Agency for Toxic Substances and Disease Registry, September 2002.
  6. ^ NobelPrize.org: The Nobel Prize in Physiology of Medicine 1948 Accessed July 26, 2007.
  7. ^ Environmental Health Criteria 9: DDT and its derivatives, World Health Organization, 1979.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: ДДТ