ДДТ
| DDT | |
|---|---|
 |
|
 |
|
 |
|
| IUPAC име |
|
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 50-29-3  |
| ПубХем | 3036 |
| ХемПаук | 2928 |
| КЕГГ | |
| База података биолошки релевантних молекула | |
| АТЦ | P03,QP53 |
| СМИЛЕС |
|
| InChI |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | C14H9Cl5 |
| Моларна маса | 354.49 g/mol |
| Густина | 0.99 g/cm³[1] |
| Тачка топљења |
108.5 °C |
| Тачка кључања |
260 °C (разлаже се) |
| Опасност | |
| ЕУ-класификација |  T  N |
| Опасност у току рада | T, N |
| Р-ознаке | R25 R40 R48/25 R50/53 |
| С-ознаке | (S1/2) S22 S36/37 S45 S60 S61 |
| LD50 | 113 mg/kg (пацов) |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
ДДТ (дихлор-дифенил-трихлоретан) је назив за познати и често коришћени инсектицид.
ДДТ је органско једињење које спада у класу угљоводоника aлкана. Долази у облику безбојних кристала или белог праха; без мириса је или је слабог непродорног мириса. Тачка топљења је 108,5 до 109,0 оC; при даљем загревању се распада. Не раствара се у води. Раствара се у ацетону, етру, бензолу и керозину. На инсекте делује као контактни отров. Поседује високу биоакумулативну способност и таложи се у мишићима и костима.
Садржај |
Добијање [уреди]
ДДТ је откривен 1874. од стране Отмара Зајдлера, али његове хемијске особине је открио тек 1939. године Пол Херман Милер.[2] ДДТ се добија реакцијом између хлорбензена (C6H5Cl) и трихлороетанола (C2H2Cl3OH).
- 2 C6H5Cl + C2H2Cl3OH → C14H9Cl5 + H2O.
Примена [уреди]
ДДТ је најпознатији инсектицид из групе хлорисаних угљоводоника. Имао је веома велику примену за време Другог светског рата[3] у борби против болести које преносе комарци (нпр. маларија). Захваљујући ДДТ-у, маларија је у потпуности искорењена у Северној Америци и Европи. Поред овога, имао је примену и у уништаваљу штеточина у пољопривредној производњи.
Штетно дејство [уреди]
Кад је откривена његова штетност, употеба ДДТ-а је забрањена, прво у САД-у, a затим у осталом делу света. Већ 1970-тих употреба ДДТ-а је забрањена у целом свету.
Извори [уреди]
- ^ Toxicological Profile: for DDT, DDE, and DDE. Agency for Toxic Substances and Disease Registry, September 2002.
- ^ NobelPrize.org: The Nobel Prize in Physiology of Medicine 1948 Accessed July 26, 2007.
- ^ Environmental Health Criteria 9: DDT and its derivatives, World Health Organization, 1979.
Спољашње везе [уреди]
