Давид Хилберт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Давид Хилберт

Давид Хилберт, фотографија из 1912.
Давид Хилберт, фотографија из 1912.

Општи подаци
Датум рођења 23. јануар 1862.
Место рођења Вехлау код Кенигсберга (Пруска)
Датум смрти 14. фебруар 1943.
Место смрти Гетинген (Немачка)
Рад
Поље Математика
Институција Универзитет у Гетингену
Студенти Вилхелм Акерман
Емануел Ласкер
Херман Вајл
Познат по Хилбертовим аксиомама
Хилбертовим проблемима
Хилбертовим просторима

Давид Хилберт (нем. David Hilbert; Вехлау код Кенигсберга, 23. јануар 1862Гетинген, 14. фебруар 1943) је био немачки математичар који је дао важан допринос у неколико грана математике.

Хилберт је 1888. поопштио једну важну Жорданову теорему на системе вишег реда, да би 1899. године објавио своје чувене Основе геометрије (Grundlagen der Geometrie) у којима је ту тему, коначно, поставио на строге аксиоматске основе (в. Хилбертове аксиоме). Он је такође показао да је геометрија једнако конзистентна као аритметика реалних бројева. Године 1900. Хилберт је поставио део од 23 проблема као изазов математичарима 20. века; решења или некакав напредак је учињен за око три четвртине њих.

Касније се Хилберт посветио раду на теоријској физици и основама математике. Развијао је математички формализам што га је довело до дела Основе математике (Grundlagen der Mathematik, 1934. - 1939.), заједно са Паулом Бернајсом. Други радови Хилберта укључују његов доказ Варинговог проблема, тј. претпоставке коју је поставио Варинг 1770, а прво потпуно решење је пронашао Хилберт 1909, затим развој тзв. Хилбертовог простора и допринос у проучавању интегралних једначина и алгебарске теорије бројева.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Давид Хилберт