Даворин Јенко
| Даворин Јенко | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 9. новембар 1835. |
| Место рођења | Дворје (Аустријско царство, данас Словенија) |
| Датум смрти | 25. новембар 1914. |
| Место смрти | Љубљана (Аустроугарска, данас Словенија) |
| Дела | |
Даворин Јенко (Дворје, 9. новембар 1835 — Љубљана, 25. новембар 1914) је био познати словеначки композитор и диригент.
Биографија [уреди]
Рођен је 1835. у Дворју код Крања, a умро 1914. у Љубљани. Од 1859. до 1862. је био хоровођа Словенског пјевачког друштва у Бечу; у то време компоновао популарне словеначке хорове, међу којима и Напреј застава славе која је касније постала химна Словеније. Тај рад наставља као хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву и Београдског певачког друштва, компонујући за хорове на српску патриотску поезију. Поставши диригент Српског народног позоришта, ствара музику за више од 80 позоришних комада („Ђидо“, „Сеоска лола“, „Потера“, „Врачара“, „Прибислав и Божана“, „Маркова сабља“ са завршним хором „Боже правде“ која је касније постала српска национална химна) и неколико концертних увертира („Косово“, „Милан“, „Српкиња“, „Александар“). Шездесетих година деветнаестог века један је од првих романтичара у словеначкој музици. Јенко је после представник музике романтизма у Србији, где даје печат читавом једном раздобљу; усавршава класичан српски комад са певањем, подиже инструменталну музику на виши уметнички ниво, ствара прву српску оперету („Врачара“ или „Баба Хрка“, праизведена 1882. године, на исту причу као и прва румунска оперета, само је радња пребачена у влашки крај Србије) и удара темеље развоју српске опере.
Литература [уреди]
- Опћа енциклопедија, Југословенског лексикографског завода - Загреб 1978 (4. том Из-Кзу)
- Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 142 стр.
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Даворин Јенко је везан за уметнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
