Даворин Јенко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Даворин Јенко

Фотографија Даворина Јенка
Фотографија Даворина Јенка

Информације
Датум рођења 9. новембар 1835.
Место рођења Дворје (Аустријско царство, данас Словенија)
Датум смрти 25. новембар 1914.
Место смрти Љубљана (Аустроугарска, данас Словенија)
Дела

Даворин Јенко (Дворје, 9. новембар 1835Љубљана, 25. новембар 1914) је био познати словеначки композитор и диригент.

Биографија[уреди]

Гроб Даворина Јенка на љубљанским Жалама.

Рођен је 1835. у Дворју код Крања, a умро 1914. у Љубљани. Од 1859. до 1862. је био хоровођа Словенског пјевачког друштва у Бечу; у то време компоновао популарне словеначке хорове, међу којима и Напреј застава славе која је касније постала химна Словеније. Тај рад наставља као хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву и Београдског певачког друштва, компонујући за хорове на српску патриотску поезију. Поставши диригент Српског народног позоришта, ствара музику за више од 80 позоришних комада („Ђидо“, „Сеоска лола“, „Потера“, „Врачара“, „Прибислав и Божана“, „Маркова сабља“ са завршним хором „Боже правде“ која је касније постала српска национална химна) и неколико концертних увертира („Косово“, „Милан“, „Српкиња“, „Александар“). Шездесетих година деветнаестог века један је од првих романтичара у словеначкој музици. Јенко је после представник музике романтизма у Србији, где даје печат читавом једном раздобљу; усавршава класичан српски комад са певањем, подиже инструменталну музику на виши уметнички ниво, ствара прву српску оперету („Врачара“ или „Баба Хрка“, праизведена 1882. године, на исту причу као и прва румунска оперета, само је радња пребачена у влашки крај Србије) и удара темеље развоју српске опере.

Литература[уреди]

  • Опћа енциклопедија, Југословенског лексикографског завода - Загреб 1978 (4. том Из-Кзу)
  • Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 142 стр.

Спољашње везе[уреди]