Давор Џалто
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Доц. др Давор Џалто је један од најзначајнијих уметника и теоретичара уметности млађе генерације [1].
Рођен је 17. маја 1980. у Травнику (Босна и Херцеговина). Завршио је средњу уметничку школу 'Ђорђе Крстић' у Нишу као студент генерације. Академску каријеру започиње у Београду где је дипломирао на Филозофском факултету као најбољи студент са темом 'Прелаз од модернистичких уметничких начела ка постмодерним концепцијама'. Након дипломирања уписује постдипломске студије у Београду а затим и докторске студије на Универзитету у Фрајбургу (Немачка). 2006. је одбранио докторску тезу са темом: "The Role of the Artist in Self-Referent Art", поставши најмлађи доктор хуманистичких наука у Србији и Немачкој. 2007. постаје стални универзитетски предавач држећи катедре за историју уметности, естетику и теорију стваралаштва.
Излагао слике, скулптуре, видео радове, перформансе, инсталације и интервенције у простору на низу изложби у Србији и другим земљама. Поред радова из историје уметности, објавио и низ чланака којима се дотиче друштвене теорије, философије и богословије. Главно поље истраживања је однос ауторства-личности-стваралаштва, са посебним освртом на савремени контекст и културу. Значајан допринос је дао анализи мисли руског религиозног философа Николаја Берђајева, као и савременог православног теолога Јована Зизиуласа. Учествовао је на великом броју симпосијума, округлих столова и конференција у више земаља. Оснивач је и уметнички директор групе Флексибилна уметничка мрежа и потпредседник Хришћанског културног Центра из Београда. Сматра се да је Давор Џалто одиграо и значајну улогу на Балкану у процесу помирења, путем ангажовања у међурелигијском дијалогу и успостављању поверења међу припадницима различитих вероисповести. Живи и ради у Фрајбургу и Београду.
Садржај |
[уреди] Изабрани радови
- Вербално и визуелно маркирање простора - перформанс-инсталација (2000)
- Сахрана аутора - видео-перформанс (2002)
- Стварање... - видео (2003)
- Црвена армија - видео (2003)
- Иконе на Шварцвалду - акција (2004)
- Медитација уз иконе и српску кафу у Јапанској башти (Фрајбург) - перформанс (2005)
[уреди] Изабрани чланци
- Ко је аутор? (Studia Theologica 2003)
- Толатаризам и тоталитаризми на путу Србије ка Европској унији (Савиндан 2004)
- Значај и значење процеса глобалних интеграција (Савиндан 2004)
- О црквеној уметности (Бош: зборник 2004)
- Лице између маске и личности: богословски и историјско-уметнички аспекти једне генезе (2005)
- О страшном греху национализма (Савиндан 2006)
- Компаративна анализа сцене Оплакивање Христа из манастира Нерези и истоимене Ђотове композиције (Лесковачки зборник 2006)
- DE REBUS ARTIUM QUASI PHENOMENA APOPHATICA (Теолошки погледи 2008)
[уреди] Књиге
- О писму као ликовном, историјском, друштвеном и културолошком феномену, Ниш: Уметничка школа "Ђорђе Крстић" 1998.
- The Role of the Artist in Self-Referent Art, Berlin: Dissertation.de 2007.
- Сведочанство икона (енгл. The Testimony of Icons; нем. Ikonen legen Zeugnis ab), Београд - Таинах (Клагенфурт): Хришћански културни центар, Содалитас центар 2008.
[уреди] Напомене и референце
- ^ Ksenija Pavlovic, Umetnicki radovi Dzalto Davora, Beograd: 2010, 3-5.