Даглас C-74

Из Википедије, слободне енциклопедије
Даглас C-74 Глоубмастер

Даглас C-74
Даглас C-74

Општи подаци
Намена транспортни, путнички
Посада 5
Број путника 125 војника
Порекло Застава Сједињених Америчких Држава САД
Произвођач Даглас (Douglas Aircraft Corporation)
Пробни лет 5. 09. 1945.
Уведен у употребу 1946.
Повучен из употребе 1970.-тих
Статус ван употребе
Први корисник USAAF i USAF
Број примерака 14
Димензије
Дужина 37,00 m
Висина 13,50 m
Размах крила 52,81 m
Површина крила 233,00 m²
Маса
Празан 39.087 kg
Нормална полетна 69.911 kg
Максимална тежина 78.000 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора 4
Физичке особине
Клипно-елисни мотор Прат & Витни (Pratt & Whitney R-4360-49)
Снага 2.424 kW
Снага у КС 3.250 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 528 km/h
Долет 5.470 km
Плафон лета 6.490 m
Брзина пењања 792 m/min
Портал:Ваздухопловство

Даглас C-74 Глоубмастер (енгл. Douglas C-74 Globemaster) је био тешки транспортни четворомоторни авион металне конструкције за превоз 125 војника или 21.840kg терета. Производила га је фирма Даглас (Douglas Aircraft Corporation) од октобра 1945. до априла 1947. године. Наследио га је Даглас C-124 Глоубмастер II.

Пројектовање и развој[уреди]

После напада на Перл Харбор и ступања САД у рат било је јасно да вођење рата на толико великом пространом ратишту као што је пацифишко бојиште, или оно у Европи, неће бити успешно без снажне транспортне авијације. Поред дотадашњих авиона, осећала се потреба за великим авионима огромне носивости и великим долетом. Почетком 1942. године Даглас је потписао уговор са америчком војском за пројектовање и производњу овако великих транспортиних авиона. На бази постојећег DC-4 односно његове војне верзије C-54 Skymaster приступило се пројекту авиона Даглас C-74. Овај авион треба је да превезе 125 војника са ратном спремом, или 115 носила са рањеницима и пратећим особљем, или 20 тона терета. Од терета требало је да може да преноси џипове, хаубице од 105mm, лаке тенкове или радне машине (булдожере, грејдере, виљушкаре и слично). После вишегодишњег рада на пројекту Даглас C-74 Глобмастер је први пут полетео 5. септембра 1945. године. То је био једнокрилни нискокрилац, потпуно металне конструкције са конвенционалним репом, увлачећим стајним трапом типа трицикл са носном ногом и дуплираним точковима на свакој нози. На сваком крилу трапезастог облика, са заобљеним крајем, било је уграђено по два радијална ваздухом хлађена мотора Прат & Витни са четворокраком металном елисом променљивог корака. Било је направљено укупно 5 прототипова ових авиона, један прототип се срушио у току тестирања 5. августа 1946. године, други је искоришћен за детаљна статичка испитивања до разарања, а трећи је послужио као основа за конверзију у прототип новог транспортног авиона C-124 Глоубмастер II.

Уговором између Дагласа и војске САД било је предвиђена производња 50 ових авиона, међутим након капитулације Јапана, уговор је отказан тако да је направљено свега 14 примерака авиона Даглас C-74 Глоубмастера. Након рата у Дагласу су се преоријентисали на производњу цивилних авиона али и то је тешко ишло с обзиром да је тржиште било презасићено огромним вишковима војних транспортних авиона који су конвертовани у путничке. Тек касније 1950.-тих година са захтевом за интерконтиненталним авионима пројектован је и израђен авион Даглас DC-7 који је по својим габаритима подсећао на Даглас C-74 Глоубмастер, али је то био ново пројектован авион.

Оперативно коришћење[уреди]

Након рата обједињене су авио-транспортне службе копнене војске и морнарице САД и формиран МАТС (енгл. MATS-Military Air Transport Service), сви расположиви авиони Даглас C-74 Глоубмастер су летели под командом МАТС-а до 1956. године када су повучени из војне службе. За време службовања у војсци овим авионима су одржаване везе између Америке и Јапан, Енглеске, Марока, Блиског истока, Кариба и служила као транспортна подршка стратешкој авијацији. Одржавајући војни саобраћај између Америке и Енглеске 18. новембра 1949. године једним авионом овог типа превезено је 103 путника и тако ушао у историју као авион који је првипут превезао више од 100 путника преко Северног Атлантика без успутног слетања.

Берлински ваздушни мост[уреди]

Током кампање Берлински ваздушни мост један авион Даглас C-74 Глоубмастер је 17. августа 1948. године превезао пошиљку брашна тешку 20 тона. Током 6 недеља колико је учествовао овај авион је обавио 24 мисије и пренео 1.234.000 kg разних залиха. Поред залиха хране и огрева овим авионом је пребачена и опрема (тешке грађевинске машине) неопходне за изградњу аеродрома у француском делу Берлина. Она опрема која није могла да стане у C-74 је размонтирана пре транспорта па поново састављана. После 6 недеља авион је повучен са овог задатка и пребачен је да допрема моторе и резервне делове за авионе из Америке у Немачку, као логистичка подршка авионима који су одржавали Берлински ваздушни мост. Овај мост су у главном одржавали мањи авиони C-47 и C-54. Искуство у раду за Берлински ваздушни мост је показало неопходност постојања великих авиона што је допринело да се убрза рад на развоју новог транспортног авиона Даглас C-124 Глоубмастер 2.

Корејски рат[уреди]

За време Корејског рата Даглас C-74 Глоубмастер је интензивно коришћен за транспорт. Од Хаваја до Јужне Кореје су превозили ратни материјал а у повратку су одвозили рањенике тако да су од 1. јула 1950. године ови авиони провели у ваздуху преко 7.000 сати. У току 7 месеци Даглас C-74 Глоубмастери су превезли близу 2.500 рањеника, 550 путника и 65.000kg терета.

Повлачење[уреди]

Даглас C-74 глоубмастер у лету

У периоду од 1946. године па до краја у војној служби C-74 су превалили преко 10 милиона километара и провели у ваздуху 31.000 сати без иједне повреде посаде или путника што доказује квалитет и поузданост ових авиона. Након војне службе преосталих 11 авиона су послати у складиште ислужених авиона. Четири од њих су продата приватном сектору и летели су након ремонта под Панамском заставом као карго авиони превозећи робу широм света. Последњи авион овог типа приземљен је 1972. године. Остали авиони овог типа из складишта Девис-Монтан АФБ су отписани 1965. године.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Francillon, René (1979) (на ((en))). McDonnell Douglas Aircraft Since 1920: Vol. 1. London: Putnam. ISBN 978-0-87021-428-8. 
  • Williams, Nicholas M. (60 November-December 1995.) (на ((en))). Bug-Eyed Monster: The Douglas Model 415A the first Globemaster and DC-7. Air Enthusiast. ISSN 0143 5450. 
  • Williams, Nicholas M. (Summer 1980.) (на ((en))). Globemaster - The Douglas C-74. Volume 25, Number 2: JOURNAL of the American Aviation Historical Society. nema. 
  • Pearcy, Arthur (1995) (на ((en))). Douglas Propliners: DC-1–DC-7. Shrewsbury, UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-261-5. 
  • Yenne, Bill (1985) (на ((en))). McDonnell Douglas: A Tale of Two Giants. Greenwich: Connecticut: Bison Books. ISBN 978-0-517-44287-6. 
  • Williams, Nicholas M. (1999) (на ((en))). Military Air Transport Service. Speciality Press. ISBN 978-1-85780-087-6. 
  • Tambini, Anthoni J. (1999) (на ((en))). Douglas Jumbo's The Globemaster. Brookline Village, Boston: Branden Publishing Company. ISBN 978-0-8283-2044-3. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Даглас C-74