Далматински пеликан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Далматински пеликан
ComputerHotline - Pelecanus crispus (by) (1).jpg
Статус угрожености:
Status iucn3.1 VU sr.svg
Рањив таксон (IUCN 3.1)
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Весларице (Pelecaniformes)
породица: Пеликани (Pelecanidae)
род: Pelecanus
Bruch, 1832
врста: P. crispus
Биномијална номенклатура
Pelecanus crispus
Екологија таксона

Далматински пеликан, кудрави пеликан или кудрави несит (лат. Pelecanus crispus) је највећа врста пеликана (Pelecanidae). Гнезди се на Балкану, Малој Азији, Леванту, Украјини, јужној Русији, све до Монголије и Кине. Насељава мочваре и обале језера.

Опис[уреди]

Дугачак је 170-190 cm, са распоном крила преко 3 метра. Тежак је 11-15 kg. На глави има дуже коврџаво перје, због чега је и добио име кудрави пеликан. Сиво-беле је боје са сивим ногама и наранџастим доњим делом кљуна, који постаје црвен у доба парења.

Распрострањење[уреди]

Највећа популација ових пеликана се налази у лагуни Караваста у Албанији. Има га на Скадарском језеру и резервату Сребрна у Бугарској. Из Далмације је нестао, а задња колонија је била у долини доње Неретве. До 19. века се гнездио и у Србији, али је мелиорацијом, односно исушивањем мочвара нестао. Данас се у Србији може видети само ретко у пролазу, као што је случај на рибњаку Баранда у близини Београда.[1]

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Далматински пеликан