Даниловград

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Даниловград (вишезначна одредница).
Даниловград

Поглед на споменик палим борцима 1941-1945.
Поглед на споменик палим борцима 1941-1945.

Грб
Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Даниловград
Становништво
Становништво (2003) 6852
Положај
Координате 42°32′30″N 19°06′11″E / 42.541666, 19.103166
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 48 m
Даниловград на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Даниловград
Даниловград на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 81410
Позивни број 020
Регистарска ознака DG


Координате: 42° 32′ 30" СГШ, 19° 06′ 11" ИГД


Даниловград је градско насеље у општини Даниловград у Црној Гори. Градско насеље - Даниловград, налази се на десној обали ријеке Зете. Према последњем попису из априла 2011. у њему живи 6.852 становника или 37,09 %, становника општине, док на сеоском подручју живи 11.620 или 62,91 % становништва.

Историја[уреди]

У околини Даниловграда налазе се остаци Градине (Мартинићи) из времена кнеза Петра Гојниковића. Двор је саградио кнез Мутимир, такође из династије Властимировића, који је такође овдје сахрањен. Градина је такође била значајна у периоду Немањића, а неки сматрају да је у њој рођен Растко Немањић, оснивач Српске православне цркве.

Даниловград је највеће насеље у Бјелопавлићкој равници, која је добио име по локалном племену Бјелопавлићи, које се први пут помињу у једном документу, датираном 4. августа 1411. године, који се чува у Историјском архиву Дубровника. Даниловград се као млађе насеље, по први пут помиње у вријеме почетка његове изградње 1869. Град је у правом смислу ријечи заживио тек наредне 1870. године када је у саобраћај пуштен мост Војводе Мирка који је повезао двије обале ријеке Зете. Ова година и званично се узима за годину формирања Града на Ћеранића Главици. Он је урбано насеље новијег датума и први пут се јавља на турској географској карти 1876. године, исписаној арапским писмом. Те године објављене су двије турске мапе, на којима се налази и простор Бјелопавлића. На првој карти је обухваћено Приморје, Стара Црна Гора и Брда. Претпоставља се, по начину израде, да је прва карта рађена раније или на основу неке друге старије карте као узорног обрасца. Она представља територију Црне Горе након Конференције амбасадора из краја 1858. године, када су постављене нове границе између турске царевине и Црне Горе, којом је владао књаз Данило Петровић-Његош.

На овој првој карти не помињу се Бјелопавлићи, већ се њој помиње назив ”Брда” у ширем значењу те ријечи. На њој су, са неколико грешака уписани топоними и неки називи као Зета – вода, и насеља: Остурук (Острог), Загорак, Кујава, Творило, Фрутак, Велета, Орја Лука, Главица, Бован, Разићи, док је Испуж (Спуж) овдје означен као дио турске територије.

Даниловград је основан са циљем да буде престоница Књажевине Црне Горе. Основе за ово планско насеље је поставио књаз Никола Петровић-Његошу 1870. Град је добио име по Николином претходнику, кнезу Данилу Петровић-Његошу. Међутим, након ослобођења Подгорице и Никшића у Црногорско-турском рату, значај Даниловграда је опао.

Географија[уреди]

Даниловград, односно његово урбано језгро, налази се на десној обали ријеке Зете, у средишту питоме Бјелопавлићке равнице, у континенталном – средишњем дијелу Црне Горе. Град је ослоњен на брдо Главица, на 45 метара надморске висине.

Црква Свете Текле[уреди]

Св. Великомученица Текла
Црква Свете Текле

Црква Свете Текле (Света Великомученица Текла), саборни је храм у Даниловграду, и спада у најстарије сакралне објекте на територији општине, значајан је вјерски објекат, али и културни споменик, у коме је саткана хероика овог народа. Даниловград је почео да се гради управо око ове светиње. Њено утемељење, судећи по народној традицији која је сачувана до данашњих дана треба тражити у средњем вијеку. Нажалост, не постоје писани документи који би поткријепили ово, али о старом храму говори традиција племена Ћеклића, у Катунској Нахији, коју је забиљежио Петар Шобајић у свом дјелу ”Бјелопавлићи и Пјешивци”. Траг о овој цркви оставио је, записујући предање, познати руски путописац Павле Ровински у својој књизи Етнографија Црне Горе. Култ Свете Текле јако је изражен и у другим племенима Црне Горе која, очито имају неку заједничку везу са овим крајем. Значајно је поменути да се око храма Свете Текле одиграла завршна борба између Бјелопавлића и Турака око чувене Битка на Ћуриоцу из 1792. године. Тадашњу турску војску предводили су Осман – ага и Хусеин – ага Мећикукић, који су били дошли чак и до цркве Свете Текле, одакле су их Бјелопавлићи жестоко потукли и повратили. Бјелопавлићи су успјели да надљудским напорима поразе далеко бројнију турску војску посијеку главног агу од Гусиња, и сачувају своју светињу. Његош је ову битку опјевао у Огледалу српском, у пјесми ”Удар на Ћурилац”.

Демографија[уреди]

У насељу Даниловград живи 3771 пунољетни становник, а просјечна старост становништва износи 35,1 година (33,8 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 1489 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је углавном насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у посљедња три пописа, примијећен је пораст у броју становника.

График промјене броја становника током 20. вијека

Демографија
Година Становника
1948. 2154 [1]
1953. 2338
1961. 2690
1971. 2961
1981. 3664
1991. 4409 4388
2003. 5252 5208
2011. 6852
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
3.612 69,35%
Срби
  
1.262 24,23%
Муслимани
  
47 0,90%
Хрвати
  
12 0,23%
Италијани
  
8 0,15%
Македонци
  
7 0,13%
Албанци
  
7 0,13%
Мађари
  
6 0,11%
Роми
  
5 0,09%
Руси
  
2 0,03%
Бошњаци
  
1 0,01%
Југословени
  
1 0,01%
непознато
  
80 1,53%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :