Данило Киш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Данило Киш

Danilo Kis Serbian Literature Great Men Stamps.jpg
Поштанска марка с ликом Данила Киша, део серије марака под именом „Великани српске књижевности“ коју је издала Србијамарка, ПТТ Србија, 2010. године

Информације
Датум рођења 22. фебруар 1935.
Место рођења Суботица (Краљевина Југославија)
Датум смрти 15. октобар 1989.
Место смрти Париз (Француска)
Дела
Потпис

Данило Киш (мађ. Kiss Dániel; Суботица, 22. фебруар 1935Париз, 15. октобар 1989) је био српски књижевник и дописни члан САНУ.[1]

Биографија[уреди]

Данило Киш је рођен у Суботици 22. фебруара 1935. године, од оца Едуарда Киша, мађарског Јеврејина и мајке Милице Драгићевић, - Црногорке [2]. Презиме његовог оца је у моменту када се родио било Кон али је отац мађаризовао своје презиме тј. променио га у Киш. До 1942. године је живео са родитељима у Новом Саду, где је похађао први разред основне школе, а затим је прешао у Мађарску, у очев родни крај, где је завршио основну школу и два разреда гимназије. Након одвођења његовог оца у Аушвиц 1944. године, са остатком породице је репатриран у Цетиње посредством Црвеног крста. Тамо је Киш живео до краја свог школовања.

На Филозофски факултет у Београду Киш се уписао 1954. године, а у септембру 1958. године је као први студент дипломирао на катедри за општу књижевност.

Киш је био венчан за Мирјану Миочиновић од 1962. до 1981; након развода брака живео је са Паскал Делпеш све до своје смрти. Умро је 15. октобра 1989. у Паризу, где се једно време и лечио. Сахрањен је у Београду у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Дела[уреди]

Своје прве радове је објавио 1953. године и то:

  1. Опроштај с мајком. – Омладински покрет. XII: 3 (1. април 1953) 4.
  2. Сјутра. – Пјесма о Јеврејки: мотив из 1941. – Сусрети. I: 3 (април 1953) 147.
  3. Одјек из дјетињства. – Омладински покрет. XII: 10 (15. јул 1953) 7.
  4. Сусрет с мајком у јесен. – "Kraju mog djetinjstva...". – Zapisi na listu. – Polet. I: 4 (1953) 222-223.
  5. Црвени бик. – Сусрети. I: 7-8 (1953) 465-466.

Као студент, објављивао је песме, есеје, приповетке и преводе са мађарског, руског и француског језика, највише у Видицима у чијем је уредништву био од октобра 1957. године до априла 1960. године.

Његов први роман, „Псалм 44“, настао је 1955. године, а потом и Мансарда, 1960. године. Његова прва објављена књига садржи у једном тому романе Псалм 44 и Мансарда. „Роман Башта, пепео“ је прво значајније прозно дело Данила Киша, објављено 1965. године у Београду. Настало је за време његовог боравка у Стразбуру, где је радио као лектор за српскохрватски језик од 1962. године до 1964. године. У то време настали су и његови преводи Лотреамона, Верлена, Кеноове Стилске вежбе и песме Ендре Адија. Књига прича Рани јади, објављена је 1970. године у Београду и представља зачетну књигу Породичног циклуса.

Роман „Пешчаник“ објављен је 1972. године и добио је НИН-ову награду коју је неколико година касније Киш вратио. Исте године је објавио збирку есеја „По-етика“. Као лектор за српскохрватски језик, Киш је радио на Универзитету у Бордоу 1974. године када је изашла друга књига збирке „По-етика“ (интервјуи). „Гробницу за Бориса Давидовича“ чине седам поглавља једне заједничке повести, а објављена је 1976. године у Београду и Загребу. Крајем те године почели су напади на књигу, наводно због плагијата. Напади трају месецима. После краћих полемичких одговора 1977. године Киш је написао „Час анатомије“. Исте године, за Гробницу Бориса Давидовича добио је награду Иван Горан Ковачић. Есејистичко-полемички спис „Час анатомије“ објављен је 1978. године. Годину дана касније, за ту књигу је добио награду Жељезаре Сисак. Од јесени 1979. године живео је у Паризу и четири године је радио као лектор на Универзитету у Лилу. За свој целокупни књижевни рад, Киш је 1980. године добио француску књижевну награду Grand aigle d`or de la ville de Nice. Сабрана дела (Дјела Данила Киша) објављена су 1983. године у десет томова у Београду и Загребу. За збирку проповедака „Енциклопедија мртвих“ Киш је добио Андрићеву награду 1984. године, а 1986. године је добио награду Скендер Куленовић. Изабрана дела, проза у седам књига изашла је 1987. године у Београду и Сарајеву. Те године је добио Седмојулску награду. Годину касније, 1988. године, изабран је за дописног члана САНУ и добио је две значајне међународне књижевне награде: у Италији Premio letterario Tevere и у Немачкој Preis des Literaturmagazins. Исте године је добио и Авнојеву награду. Амерички ПЕН доделио му је 1989. године награду Bruno Schulz Prize.

Данило Киш је умро у Паризу 15. октобра 1989. године. Сахрањен је у Београду по православном обреду.

Његова постхумна издања из 1990. године су:

  1. Живот, литература (есеји, разговори, део рукописне заоставштине), дело је издато у Сарајеву.
  2. Горки талог искуства (интервјуи), дело је издато у Сарајеву.

Годину дана касније, у Београду је објављена књига Песме и препеви.

У књизи Породични циклус 1993. године објављене су, хронолошким редом, три књиге Кишовог аутобиографског циклуса: Рани јади, Башта, пепео и Пешчаник.

Његова недовршена књига прича Лаута и ожиљци издата је 1994. године у Београду, а текстови из заоставштине Складиште излазе 1995. године на шездесетогодишњицу Кишовог рођења. Сабрана дела Данила Киша објављена су 1995. године у четрнаест томова и преведена су на све значајније светске језике.


Биста Данила Киша у Суботици, рад Ержебет Вајл
Улица Данила Киша у Београду
  1. Мансарда: сатирична поема 1962. (роман)
  2. Псалам 44 1962. (роман)
  3. Башта, пепео 1965. (роман)
  4. Рани јади: за децу и осетљиве 1970. (приповетке)
  5. Пешчаник 1972. (роман)
  6. По-етика 1972. (есеји)
  7. По-етика, књига друга 1974. (интервјуи)
  8. Гробница за Бориса Давидовича: седам поглавља једне заједничке повести 1976. (приповетке)
  9. Час анатомије 1978. (полемике)
  10. Ноћ и магла 1983. (драме)
  11. Homo poeticus 1983. (есеји и интервјуи)
  12. Енциклопедија мртвих 1983. (приповетке)[3]
  13. Горки талог искуства 1990. (интервјуи)
  14. Живот, литература 1990. (есеји)
  15. Песме и препеви 1992. (поезија)
  16. Лаута и ожиљци 1994. (приповетке)
  17. Складиште 1995. (есеји и приповетке)
  18. Varia 1995. (есеји и приповетке)
  19. Песме, Електра 1995. (поезија и адаптација драме „Електра“)

Награде и признања[уреди]

Кишов гроб у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу

Киш је један од најпревођенијих писаца, добитник низа угледних домаћих и престижних међународних књижевних награда.

  • Нинова награда, 1972. године за роман Пешчаник
  • награда Иван Горан Ковачић (1977. године за књигу проповедака Гробница за Бориса Давидовича)
  • награда Жељезаре Сисак (1978. године за есејистичко-полемички спис Час анатомије)
  • француска књижевна награда Grand aigle d`or de la ville de Nice (1980. године, за целокупни књижевни рад)
  • Андрићева награда (1984. године за збирку приповедака Енциклопедија мртвих)
  • награда Скендер Куленовић (1984. године за збирку приповедака Енциклопедија мртвих)
  • Седмојулска награда
  • италијанска књижевна награда Premio letterario Tevere, 1988. године
  • немачка књижевна награда Preis des Literaturmagazins, 1988. године [4]
  • Авнојева награда 1988. године
  • америчка књижевна награда Bruno Schulz Prize, 1989. године

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Књижевни погледи Данила Киша: ка поетици Кишове прозе / Јован Делић. – Београд: Просвета, 1995. – 337 стр. (Библиотека Књижевни свет). – ISBN 86-07-000885-4
  • Кроз прозу Данила Киша: ка поетици Кишове прозе II / Јован Делић. – Београд: Београдски издавачко-графички завод, 1997. – 541 стр. (Библиотека Посебна издања). – ISBN 86-13-00854-2
  • Киш / Михајло Пантић. – Нови Сад: Светови; Београд: Књига-комерц, 1998. – 139 стр. (Библиотека Светови). – ISBN 86-7047-300-3
  • Danilo Kiš: život & delo i brevijar / Viktorija Radič. S mađarskog jezika preveo Marko Čudić. – Beograd: LIR BG; Forum pisaca, 2005. – 453 str.: ill. (Velika biblioteka Foruma pisaca). – ISBN 86-83463-18-4
  • Споменица Данила Киша: поводом седамдесетогодишњице рођења / уредник Предраг Палавестра. – Београд: Српска академија наука и уметности, 2005. – VII, 789 стр. (Посебна издања; књ. 660. Одељење језика и књижевности, књ. 57). – ISBN 86-7025-392-5
  • „Потрага за улицом дивљих кестенова“ - Суботичке успомене (на) Данила Киша/ Бошко Крстић, Нови Сад: Библиотека Матице српске 2007-. ISBN 978-86-84247-09-6. cobiss.sr-id 220849927
  • Небојша Васовић: Лажни цар Шћепан Киш (Полемички осврт на дело и идеје Данила Киша), Народна књига, Београд, 2004, 2005,
  • Небојша Васовић: Зар опет о Кишу? Конрас, Београд, 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :