Данијел Алексић

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Алексић
Данијел Алексић
Лични подаци
Пуно име Данијел Алексић
Датум рођења (1991-04-30)30. април 1991.(32 год.)
Место рођења Пула, СФР Југославија
Висина 1,81 m
Позиција офанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
Истанбул Башакшехир
Број 91
Јуниорска каријера
1998—2002 Ветерник
2002—2007 Војводина
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2007—2010 Војводина 48 (8)
2010—2011 Ђенова 1 (0)
2010—2011 Гројтер Фирт 16 (2)
2012—2014 Сент Етјен 3 (0)
2012—2014 Сент Етјен Б 32 (12)
2013—2014 Арл-Авињон 1 (0)
2013—2014 Арл-Авињон Б 2 (1)
2014—2015 Лехија 3 (0)
2015—2018 Санкт Гален 80 (22)
2018—2019 Малатијаспор 31 (10)
2019 Ал Ахли 1 (1)
2019— Истанбул Башакшехир 24 (6)
Репрезентативна каријера
2006—2008 Србија до 17 12 (9)
2008—2010 Србија до 19 13 (7)
2008—2011 Србија до 21 8 (1)
2008— Србија 2 (0)
* Датум актуелизовања: 9. септембар 2020.

Данијел Алексић (Пула, 30. април 1991) је српски фудбалер. Тренутно наступа за Истанбул Башакшехир.

Биографија[уреди | уреди извор]

Данијел је рођен у Пули, али је већ са неколико месеци био приморан да са својом мајком, пореклом Српкињом, побегне из Хрватске. Никад није упознао биолошког оца и носи мајчино презиме.[1]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Фудбал је почео да игра са седам година у ФК Ветерник, да би са 11 година прешао у Војводину у којој је прошао све млађе селекције.

Већ са непуних 17 година постаје члан првог тима, али најчешће наступа за кадете и омладинце. Био је најмлађи дебитант у српском фудбалу пошто је 27. маја 2007. са 16 година и 5 дана заиграо против Црвене звезде.[2] До краја сезоне је одиграо још једну утакмицу против Бежаније, а посебан поклон „уручио“ му је бивши тренер Новосађана Милован Рајевац када га је увео у игру против мадридског Атлетика.

Свој први гол је у сениорском тиму Војводине је постигао 2. априла 2008. против Хајдука из Куле, месец дана пре него што је напунио 17 година.[3] На отварању такмичарске 2008/09. у Суперлиги Србије, Војводина је савладала Црвену звезду резултатом 2:0, а Алексић је у 90. минуту поставио коначан резултат.[4]

У јануару 2010. прешао је из Војводине у Ђенову,[5] за коју је одиграо само неколико минута у финишу утакмице са Јувентусом.[6] У италијанском тиму није успео да се избори за статус првотимца, па га је Ђенова послала на позајмицу у немачки Гројтер фирт.[7]

У јануару 2012. објављено је да је француски фудбалски прволигаш Сент Етјен потписао уговор са Алексићем.[8] Финансијски детаљи нису саопштени, а Алексић је потписао уговор на три и по године са новим клубом. Није се најбоље снашао у Сент Етјену, па је на крају завршио на позајмици у Арлу,[9] где је одиграо само 90 минута. Незадовољан минутажом у клубу који се такмичи у Лиги 2 тражио је на пола сезоне да се врати у матични клуб.

У јулу 2014. постао је нови играч Лехије из Гдањска,[10] али ни у дресу пољског тима није успео да потврди свој таленат и докаже квалитет. У потрази за правим клубом, у ком би се играчки опоравио, у фебруару 2015. је стигао у швајцарски Санкт Гален потписавши уговор до 2018.[11]

У јуну 2018. је потписао уговор са турским прволигашем Малатијом.[12] У сезони 2018/19, Алексић је за Малатију постигао 14 голова у свим такмичењима и био је најбољи стрелац свог клуба који је завршио првенство на петом месту табеле турске Суперлиге, чиме је по први пут у клупској историји изборен пласман у Лигу Европе.[13] У јулу 2019. прелази у Ал Ахли из Саудијске Арабије.[14] За Ал Ахли је одиграо само три утакмице, две у Азијској лиги шампиона и једну у првенству, да би се 30. августа 2019. вратио у Турску и потписао за Истанбул Башакшехир.[15] Са екипом Истанбул Башакшехира је освојио титулу првака Турске у сезони 2019/20.[16][17]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Дебитовао је за сениорску репрезентацију Србије, 14. децембра 2008. у Анталији, на пријатељској утакмици са Пољском (0:1).[2] На тој утакмици, селектор Радомир Антић је пружио шансу углавном играчима из домаћег првенства.[18] На свом дебитантском наступу, Алексић је имао 17 година и 224 дана.[19] Наредни наступ у А репрезентацији, Алексић је чекао 10 година.[20] У новембру 2018, селектор Младен Крстајић га је уврстио на списак играча за утакмице са Црном Гором и Литванијом у УЕФА Лиги нација.[21] Свој други наступ у дресу сениорске репрезентације, Алексић је забележио 20. новембра 2018. у победи од 4:1 над Литванијом у Београду.[2]

Успеси[уреди | уреди извор]

Истанбул Башакшехир

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Трновит пут Вошиног „вундеркинда“, МТС Мондо, 28. октобар 2008.[мртва веза]
  2. ^ а б в Профил на сајту репрезентације
  3. ^ Бежанија изненадила Партизан Б92, 2. април 2008.
  4. ^ Војводина славила у дербију, МТС Мондо
  5. ^ Алексић у Ђенови
  6. ^ Дел Пјеро поново спасио Јуве
  7. ^ Поздрав свим навијачима Војводине!
  8. ^ Данијел Алексић у Сент Етјену
  9. ^ „Данијел Алексић наставља потрагу за Светим гралом”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2016. г. Приступљено 16. 08. 2016. 
  10. ^ Нова шанса: Алексић у Гдањску[мртва веза]
  11. ^ „Данијел Алексић у Швајцарској у новом покушају да оживи каријеру”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2016. г. Приступљено 16. 08. 2016. 
  12. ^ Званично: Данијел Алексић потписао и добио десетку
  13. ^ СК сазнаје: Данијел Алексић у Ал Ахлију
  14. ^ Уговор из снова Данијела Алексића: Три године по 2.000.000 евра
  15. ^ Данијел Алексић за Журнал: Принц је одлучио да ме жртвује и да доведе велику звезду
  16. ^ Данијел Алексић за МОЦАРТ о сензацији у Турској: Кад се игра поштено и уз ВАР заиста свако може сваког да победи
  17. ^ Алексић за Нова.рс: Шта сам све прошао, сад сам првак Турске
  18. ^ Антић позвао 15 играча из ЈСЛ
  19. ^ Добитак на дуже стазе
  20. ^ Данијел Алексић после десет година поново у репрезентацији: Био сам изненађен
  21. ^ КРСТАЈИЋ МЕ ЈЕ ШОКИРАО! Данијел Алексић: Куповао сам нове копачке за Србију!

Спољашње везе[уреди | уреди извор]