Данијел Бернули

Из Википедије, слободне енциклопедије
Данијел Бернули

Daniel bernoulli.jpg
Данијел Бернули

Општи подаци
Датум рођења 9. фебруар 1700.
Место рођења Гронинген (Холандија)
Датум смрти 17. март 1782.
Место смрти Базел (Швајцарска)
Рад
Поље лекар, физичар и математичар
Познат по Бернулијева једначина
Термодинамика
Кинетичка теорија гасова

Данијел Бернули (фр. Daniel Bernoulli; Гронинген, 9. фебруар 1700Базел, 17. март 1782) био је швајцарски лекар, физичар и математичар. Син Јохана Бернулија и братанац Јакоба Бернулија.

Стицао је знања из математике и природних наука, предавао је математику, анатомију, ботанику и физику. Био је пријатељ Леонарда Ојлера, заједно су сарађивали на више поља математике и физике (десет пута су заједно поделили годишњу награду Академије наука у Паризу). Различити проблеми које је покушавао да разреши (теорија еластичности, механика таласа) нагнали су га да развије такав математички апарат као што су диференцијалне једначине и редови. Сарађивао је исто тако и са Жаном ле Рон Даламбером у заједничкој студији о вибрирајућим струнама. Био је први који је употребио симбол „А.S.“ да би означио функцију аркус синуса.

Провео је неколико година као професор математике у Санкт Петербургу, али највећи део његове научне каријере се одвијао на универзитету у Базелу где је држао предавања из медицине, астрономије и филозофије. Био је, баш и као његов отац, члан Академије наука у Паризу, Лондону, Берлину и Санкт Петербургу.

Објавио је 1738:

  • своје дело Хидродинамика у коме је изнео основну теорему механике флуида која данас носи његово име: Бернулијева теорема
  • и „Теорију о мерењу ризика“, у којој је тзв. Парадокс из Санкт Петербурга − који се касније изродио у расправу између њега и његовог брата Николаса − урадио темељ економској теорији корисности

Публикације[уреди]

У свом делу Хидродинамика, он истиче значај принципа о одржању енергије, и износи прве елементе кинетичке теорије гасова. Гасовити молекули у побуђеном стању, које је утолико јаче изражено уколико је виши притисак, ударају о унутрашње зидове посуде у којој се налазе; укупни притисак представља резултанту тих појединачних удара. У том делу су исто тако изнети и радови о таласима, као и о вибрирајућим струнама.

Спољашње везе[уреди]