Дан победе (Хрватска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили Дан победе над фашизмом, погледајте чланак Дан победе.

Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља (хрв. Dan pobjede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja) је државни празник и нерадни дан у Хрватској. Хрвати га прослављају 5. августа сваке године као спомен на победу у Рату у Хрватској. На тај датум 1995. Хрватска војска је ушла у град Книн у војној операцији Олуја, што је имало за последицу једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ са трагичним билансом - масовним егзодусом више од 200.000 Срба из Хрватске [1].

Од 2000. године тај дан се обележава и као „Дан оружаних снага Хрватске“, док је 2008. Хрватски сабор донео одлуку о изменама и допунама закона о празницима у Републици Хрватској по којој се називу „Дан победе и домовинске захвалности“ иза речи: „захвалности“ додају „и Дан хрватских бранитеља“ [2].

Централна манифестација, уз присуство комплетног државног врха и војних и полицијских команданата, одржава се у Книну. Почиње пре подне полагањем венаца и паљењем свећа на градском гробљу у Книну, наставља се прославом и подизањем државне заставе на книнској тврђави [3].

Став званичника Републике Хрватске који се истиче прославом овог празника је да је акција хрватске војске „Олуја“ била праведна и одбрамбена, спроведена по свим правилима ратовања, уз поштовање међународних конвенција, иако су саму војну акцију и период потом, обележили ратни злочини које су припадници хрватске војске, али и цивили починили над српским цивилима [4]. Српски званичници сматрају да је „Олуја“ злочин који се никад не сме заборавити [5], да је убијање недужних и прогон немоћних „најгори пораз за оне који су починили тај злочин“ и да у Европи од Другог светског рата није виђена већа избегличка колона од оне која је од Книна 1995. године кренула према Београду [6]. Представници политичких странака наводе да Хрватска треба признати злочин и да не би смела да се поноси бомбардовањем и убијањем голоруких прогнаника [7].

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Парастос убијенима у Олуји

Истим поводом се у Србији и Републици Српској парастосима и паљењем свећа обележава убиство око 2.650 и прогон око 340.000 Срба у Републици Српској Крајини и Босни и Херцеговини од стране муслиманских и хрватских снага [8].

На петнаесту годишњицу хрватске војнополицијске акције „Олуја“ 2010. године, „Иницијатива младих за људска права“ поставила је спомен плочу уз пут, на северном излазу из Книна којим су пре 15 година избеглице из Книна и околине бежале у колони [3]. Ова спомен-плоча с извињењем избеглицама „Олује” је уклоњена је ни 24 сата после постављања.[9]:

Извори[уреди]

  1. ^ „У Србији сузе и парастос, у Хрватској Дан победе и домовинске захвалности“ (на ((sr))). Ин4с портал. 4. август 2009. Приступљено 5. август 2010.. 
  2. ^ „Изменаме и допуне закона о благданима, споменданима и нерадним данима у Републици Хрватској.“ (на ((hr))). Хрватске народне новине. 16. мај 2008. Приступљено 5. август 2010.. 
  3. ^ а б „Хрватска обележава Дан победе“ (на ((sr))). Б92, Бета, Танјуг. 5. август 2010. Приступљено 5. август 2010.. 
  4. ^ „Јосиповић: Олуја спроведена у складу са конвенцијама“ (на ((sr))). Блиц онлајн. 5. август 2010. Приступљено 5. август 2010.. 
  5. ^ „Државни врх Хрватске реаговао на Тадићеву изјаву о „Олуји““ (на ((sr))). Блиц онлајн. 4. август 2010. Приступљено 5. август 2010.. 
  6. ^ „Коштуница: Хрватска још није признала страшан злочин“ (на ((sr))). Блиц онлајн. 4. август 2010. Приступљено 5. август 2010.. 
  7. ^ „Спо: Хрватска не треба да се поноси „Олујом““ (на ((sr))). Агенција БЕТА, Курир. 4. август 2010. Приступљено 5. август 2010.. 
  8. ^ „У Цркви светог Марка служен парастос убијенима у Олуји“ (на ((sr))). Политика онлајн. 4. август 2010. Приступљено 5. август 2010.. 
  9. ^ „У Книну уклоњена спомен-плоча Иницијативе младих“ (на ((sr))). Политика онлајн. 6. август 2010. Приступљено 6. август 2010.. 

Види још[уреди]