Дарда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дарда

Дворац у Дарди
Дворац у Дарди

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Осјечко-барањска
Општина Дарда
Становништво
Становништво (2011) 5.323
Положај
Координате 45°37′30″N 18°41′21″E / 45.62506227333274, 18.689217450791947
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 85 m
Дарда на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Дарда
Дарда на мапи Хрватске
Дарда на мапи Осјечко-барањске жупаније
{{{alt}}}
Дарда
Дарда на мапи Осјечко-барањске жупаније
Остали подаци
Поштански број 31326 Дарда
Позивни број +385 31


Координате: 45° 37′ 30" СГШ, 18° 41′ 21" ИГД

Дарда (мађ. Dárda, нем. Lanzenau) је градић и средиште општине у Барањи, Осјечко-барањска жупанија, Хрватска. До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Бели Манастир.

Историја[уреди]

Дарда је насеље у јужном делу Барање, на главној саобраћајници ОсијекМохач, у близини старог корита Драве. Подаци о постојању Дарде датирају још из друге половине XIII и почетка XIV века, где се Дарда спомиње као Тарда на списку места која су обавезна да плаћају папску десетину. Под утицајем аустријске администрације и немачког језика, од имена Тарда настаје Дарда, премда се код старијег становништва старо име и до данас задржало. Евлија Челебија, у свом путопису из 1663. године, описује Дарду као значајно трговачко место. После Харшањске битке 1687. године и коначним ослобађањем од Турака, бивши спахилук Дарда је посмртно припао Фридриху Ветеранију за заслуге у борби против Турака. После одласка Турака, Дарда је припала срезу Брањин Врх, а око 1850. године у њу се премешта начелство, срески суд, општина и краљевско јавно бележништво, те она постаје варошица са средишњом управом властелинства. Године 1749. дарђанско властелинство прелази у власништво породице Естерхази до 1841, потом припада породици Шаумбург Липе до 1917. године. После Првог светског рата купује га Акционарско друштво мађарске аграрне и рентне банке и неколико мањих власника. Након Другог светског рата, после национализације улази у састав ПИК-а „Беље“.

У другој половини XVII века Дарда је по свом етничком саставу била српско-мађарска, али је већ 1696. године након сеобе број Срба знатно повећан и у њој је живело 75 породица. Ракоцијев устанак је био трагичан и за становнике овог насеља, како за Србе, тако и за Мађаре, који су се борили за отцепљење од Аустрије. Становници су се повлачили преко Дунава у Бачку и Драве у Славонију, пред војском која је све палила и уништавала. Након рата 1711. године становништво се поново враћа, али сада у знатно мањем броју.

Почетком XVIII века почиње насељавање Дарде Србима, најчешће из северне Босне, у мањем броју из Мачве. Током читавог века присутно је и перманентно досељавање немачких породица, махом занатлија и у мањем броју хрватског становништва, које је убрзо асимиловано. Крајем XVIII века у Дарду се досељава већи број Рома православне вере из Ердеља. Населило се и неколико јеврејских породица. Према попису из 1846. године број православних становника је 578, по попису из 1878. повећава се на 656, а већ 1900. године пописан је 121 дом са 818 православних становника.

Дарда је дакле крајем XVIII века била мултиетничка варошица са доминантним бројем српске и немачке популације, али са три верске школе: православном, католичком и протестантском, на матерњим језицима: српским, немачким и мађарским. У Дарди је српска православна вероисповедна мешовита школа радила у новој школској згради од 1852. године, која је била својина црквене општине.

Парохија већ постоји 1742. године, а недалеко од данашње цркве 1726. године је саграђена црква-брвнара. 1777. године мештани су подигли нову цркву, посвећену Св. арханђелу Михајлу.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Дарда је имала 6.908 становника, од чега у самој Дарди 5.323.

Општина Дарда[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[1] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 7.062 8.685 8.345 7.920 5.939 4.523 4.242 3.841 3.114 3.451 2.976 2.723 2.418 2.358 2.292
  • напомене:

Настала из старе општине Бели Манастир. Од 1857. до 1981. садржи део података општине Биље. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Чеминац.

Дарда (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[1] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 5.394 6.751 6.460 6.419 4.916 3.738 3.615 3.841 3.114 3.080 2.679 2.723 2.418 2.358 2.292
  • напомене:

У 1991. смањено издвајањем дела насеља у самостално насеље Швајцарница и припајањем дела подручја насељима Луг и Вардарац, општина Биље, а повећано припајањем дела подручја насеља Биље, општина Биље. Садржи податке за насеље Угљеш у 1880., 1890., 1921. и 1931., те Швајцарница од 1910. до 1931., као и део података за насеље Луг (1971. и 1981. без становника) и део података за насеље Вардарац до 1981. До 1961. део података садржан је у насељу Биље.

Национални састав[уреди]

Националност[1] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 2.939 (54,48%) 2.532 (37,50%) 2.109 (32,38%) 2.427 (38,02%) 1.963 (38,15%)
Срби 1.239 (22,96%) 2.289 (33,90%) 2.240 (34,39%) 2.685 (42,07%) 2.074 (40,31%)
Југословени 0 603 (8,93%) 1.173 (18,01%) 45 (0,70%) 8 (0,15%)
остали и непознато 1.216 (22,54%) 1.327 (19,65%) 990 (15,20%) 1.225 (19,19%) 1.100 (21,37%)
Укупно 5.394 6.751 6.512 6.382 5.145
  • У табели: Национални састав, за пописне године од 1961. до 1981. садржани су подаци до територијалних промена 1991. године: за насеље Швајцарница и делове припојене насељима Луг и Вардарац, општина Биље. Нису садржани подаци за део насеља Биље припојеног насељу Дарда.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Дарда је имало 6.751 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
2,532 37,50%
Срби
  
2,289 33,90%
Мађари
  
626 9,27%
Југословени
  
603 8,93%
Румуни
  
228 3,37%
Немци
  
36 0,53%
Црногорци
  
34 0,50%
Роми
  
29 0,42%
Муслимани
  
24 0,35%
Словенци
  
19 0,28%
Словаци
  
14 0,20%
Албанци
  
10 0,14%
Македонци
  
3 0,04%
Чеси
  
3 0,04%
Русини
  
2 0,02%
Руси
  
1 0,01%
остали
  
15 0,22%
неопредељени
  
247 3,65%
регион. опр.
  
3 0,04%
непознато
  
33 0,48%
укупно: 6.751

Познате личности[уреди]

Извор[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 200

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]