Дарда

Дарда
Дворац у Дарди
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Осјечко-барањска
Општина	Дарда
Географски подаци
Географске координате	45° 37′ 41" СГШ 18° 41′ 59" ИГД
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Становништво (2011)
број становника	7.062
Остали подаци
Поштански број	31326 Дарда
Позивни број	+385 31
Дарда  Дарда на мапи Републике Хрватске

Дарда (мађ. Dárda, нем. Lanzenau) је градић и средиште општине у Барањи, Осјечко-барањска жупанија, Хрватска. До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Бели Манастир.

Историја

Дарда је насеље у јужном делу Барање, на главној саобраћајници Осијек—Мохач, у близини старог корита Драве. Подаци о постојању Дарде датирају још из друге половине XIII и почетка XIV века, где се Дарда спомиње као Тарда на списку места која су обавезна да плаћају папску десетину. Под утицајем аустријске администрације и немачког језика, од имена Тарда настаје Дарда, премда се код старијег становништва старо име и до данас задржало. Евлија Челебија, у свом путопису из 1663. године, описује Дарду као значајно трговачко место. После Харшањске битке 1687. године и коначним ослобађањем од Турака, бивши спахилук Дарда је посмртно припао Фридриху Ветеранију за заслуге у борби против Турака. После одласка Турака, Дарда је припала срезу Брањин Врх, а око 1850. године у њу се премешта начелство, срески суд, општина и краљевско јавно бележништво, те она постаје варошица са средишњом управом властелинства. Године 1749. дарђанско властелинство прелази у власништво породице Естерхази до 1841, потом припада породици Шаумбург Липе до 1917. године. После Првог светског рата купује га Акционарско друштво мађарске аграрне и рентне банке и неколико мањих власника. Након Другог светског рата, после национализације улази у састав ПИК-а "Беље".

У другој половини XVII века Дарда је по свом етничком саставу била српско-мађарска, али је већ 1696. године након сеобе број Срба знатно повећан и у њој је живело 75 породица. Ракоцијев устанак је био трагичан и за становнике овог насеља, како за Србе, тако и за Мађаре, који су се борили за отцепљење од Аустрије. Становници су се повлачили преко Дунава у Бачку и Драве у Славонију, пред војском која је све палила и уништавала. Након рата 1711. године становништво се поново враћа, али сада у знатно мањем броју.

Почетком XVIII века почиње насељавање Дарде Србима, најчешће из северне Босне, у мањем броју из Мачве. Током читавог века присутно је и перманентно досељавање немачких породица, махом занатлија и у мањем броју хрватског становништва, које је убрзо асимиловано. Крајем XVIII века у Дарду се досељава већи број Рома православне вере из Ердеља. Населило се и неколико јеврејских породица. Према попису из 1846. године број православних становника је 578, по попису из 1878. повећава се на 656, а већ 1900. године пописан је 121 дом са 818 православних становника.

Дарда је дакле крајем XVIII века била мултиетничка варошица са доминантним бројем српске и немачке популације, али са три верске школе: православном, католичком и протестантском, на матерњим језицима: српским, немачким и мађарским. У Дарди је српска православна вероисповедна мешовита школа радила у новој школској згради од 1852. године, која је била својина црквене општине.

Парохија већ постоји 1742. године, а недалеко од данашње цркве 1726. године је саграђена црква-брвнара. 1777. године мештани су подигли нову цркву, посвећену Св. арханђелу Михајлу.

Становништво

Општина Дарда

Број становника по пописима

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	7.062	8.685	8.345	7.920	5.939	4.523	4.242	3.841	3.114	3.451	2.976	2.723	2.418	2.358	2.292

• напомене:

Настала из старе општине Бели Манастир. Од 1857. до 1981. садржи део података општине Биље. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Чеминац.

Број становника по пописима

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	5.394	6.751	6.460	6.419	4.916	3.738	3.615	3.841	3.114	3.080	2.679	2.723	2.418	2.358	2.292

• напомене:

У 1991. смањено издвајањем дела насеља у самостално насеље Швајцарница и припајањем дела подручја насељима Луг и Вардарац, општина Биље, а повећано припајањем дела подручја насеља Биље, општина Биље. Садржи податке за насеље Угљеш у 1880., 1890., 1921. и 1931., те Швајцарница од 1910. до 1931., као и део података за насеље Луг (1971. и 1981. без становника) и део података за насеље Вардарац до 1981. До 1961. део података садржан је у насељу Биље.

Национални састав

Дарда
година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.
Хрвати	2.939 (54,48%)	2.532 (37,50%)	2.109 (32,38%)	2.427 (38,02%)	1.963 (38,15%)
Срби	1.239 (22,96%)	2.289 (33,90%)	2.240 (34,39%)	2.685 (42,07%)	2.074 (40,31%)
Југословени	0	603 (8,93%)	1.173 (18,01%)	45 (0,70%)	8 (0,15%)
остали и непознато	1.216 (22,54%)	1.327 (19,65%)	990 (15,20%)	1.225 (19,19%)	1.100 (21,37%)
укупно	5.394	6.751	6.512	6.382	5.145

• У табели: Национални састав, за пописне године од 1961. до 1981. садржани су подаци до територијалних промена 1991. године: за насеље Швајцарница и делове припојене насељима Луг и Вардарац, општина Биље. Нису садржани подаци за део насеља Биље припојеног насељу Дарда.

Извор

• ЦД-ром: "Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године", Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дарда

Овај незавршени чланак Дарда везан је за општину у Осјечко-барањској жупанији. Користећи правила Википедије, можете га проширити.

Насељена места општине Дарда

Дарда | Меце | Угљеш | Швајцарница