Даросава
Из Википедија
Даросава је насеље у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 2023 становника (према попису из 1991. било је 2095 становника).
| Даросава | |
| Држава |  Србија |
| Округ | Шумадијски |
| Општина | Аранђеловац |
| Положај | 44° 21′ 00" СГШ 20° 28′ 00" ИГД |
| Површина | km² |
| Популација (2002) - број становника - густина |
2023 ст./km² |
| Поштански број | 34305 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | AR |
  Даросава
Даросава на мапи Србије
|
|
Село је после Другог светског рата носило име Партизани, а последњих година је враћено старо име Даросава[1].
Садржај |
[уреди] Географија
Даросава се налази северозападно од планине Букуље на граници Јасеничко – Колубарског слива. То је алувијална котлина са 2992 хектара, испреплетана брежуљцима, благим падинама, шумовитим косама и узаним равницама којима теку омање реке сливајући се у реку Пештан, највећу притоку Колубаре. Село је опасано брдима Шутица (472 м), Орловица (482 м) и делом Вагана (463 м) са југоисточне стране, затим са истока десном притоком Пештана – Радовим потоком све до Жутог оглавка(355 м) и даље северозападним венцом брдима Дрењак, Медведњак (350 м) до брда Главице (344 м), са западне стране потоком Златовац и брдом Остењак (254 м), и узводно реком Пештан. Све притоке ове реке су нестабилне са водом а има их са обе стране корита. Леве притоке су потоци: Шутица, Плочник, Хајдучица и Ваган а десне су: Радов поток, Драшковац, Тресавац, Велика Црна река, Пословчица и Даросавица.[2]
[уреди] Историја
Природна плодност земљишта и рудно богатство привлачило је људе још у праисторијско доба да се ту настане. У долини Велике Црне реке нађена су неолитска камена оруђа у облику чекића. У потезу Дубрава материјални остаци Римљана указују на постојање насеља у долини реке Даросавице. Старо римско гробље са надгробним натписом по предању указује да је било насеље Дубровчана (мајстора) са ковницом у Златовцу, рудником олова на Руднику и златне жице у Оњегу. На Оглавку (Старо село) има трагова мађарског гробља и бакарног новца, што говори о помору мађарског народа у време насилног насељавања Угара на овим просторима. Турски цар Мехмед је 1454. године овладао овим просторима од Острвице до Београда, а 1521. године Турци су преузели Београд од Угара и сав народ депортовали у околину Цариграда, тако да су предели запустели. Оно мало народа што је остало или се доселило, 1690. године је побегло преко Саве и Дунава вођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем.
У току Другог светског рата Даросава је била познато уточиште партизана, отуд име места у послератном периоду. Становништво Даросаве је страдало од одмазде због подршке партизанима, о чему постоји запис на споменику цивилним жртвама у Даросави.
[уреди] Етимологија
Први назив Даросава нађен је записан у XVII веку према O. F. Ebselvic – у и то написано као ”Tarassawa“. Постоји више верзија о настанку имена села: прва верзија је да је у Крагујевачкој нахији уграбљена девојка и дарована селу; друга верзија је да се волеше Дара и Сава па откуд год иђаше наглас се дозиваше; трећа, а и најпоузданија верзија је да се насеље у Селишту увећало уз реку Даросавицу по којој је и добило име Даросава. Прво насељавање настаје у Боћинцу, потез Селиште (Старо село) између Златовца и Медведњака. Насеље се развијало досељавањем и прираштајем и тако се проширило до Велике Црне реке. У књигама је забележено и то да је постојбина шљиве црвењаче (ранке) Даросава, те се по њој и зове Даросавка. Сигурно најзначајнији културно-историјски споменик је црква брвнара - Храм Светих апостола Петра и Павла.
[уреди] Познате личности из Даросаве
Из Даросаве је био српски политичар Драгослав-Дража Марковић, као и његов брат Момир-Мома, отац Мирјане Марковић, професора Универзитета и политичарке, супруге Слободана Милошевића.
[уреди] Демографија
У насељу Даросава живи 1650 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 658 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.015 | 99,60% | ||
| Хрвати | 1 | 0,04% | ||
| Словенци | 1 | 0,04% | ||
| Муслимани | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 5 | 0,24% | ||
| м | ж | |||
| ? | 11 | 17 | ||
| 80+ | 13 | 21 | ||
| 75-79 | 23 | 42 | ||
| 70-74 | 51 | 79 | ||
| 65-69 | 63 | 59 | ||
| 60-64 | 59 | 74 | ||
| 55-59 | 51 | 57 | ||
| 50-54 | 73 | 78 | ||
| 45-49 | 89 | 79 | ||
| 40-44 | 84 | 69 | ||
| 35-39 | 61 | 63 | ||
| 30-34 | 66 | 68 | ||
| 25-29 | 66 | 49 | ||
| 20-24 | 65 | 58 | ||
| 15-19 | 76 | 57 | ||
| 10-14 | 56 | 60 | ||
| 5-9 | 47 | 54 | ||
| 0-4 | 39 | 46 | ||
| просек | 40.0 | 42.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 851 | 268 | 527 | 38 | 15 | 3 |
| Женски | 870 | 132 | 530 | 180 | 24 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 449 | 20 | - | 62 | 218 | 2 | 24 | 26 | 11 | 27 |
| Женски | 254 | 32 | - | 9 | 125 | - | - | 15 | 17 | 3 |
| Оба | 703 | 52 | - | 71 | 343 | 2 | 24 | 41 | 28 | 30 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 4 | 4 | 2 | 15 | 4 | - | - | 30 | |
| Женски | 1 | 5 | 6 | 8 | 21 | 3 | - | - | 9 | |
| Оба | 1 | 9 | 10 | 10 | 36 | 7 | - | - | 39 |
[уреди] Референце
- ^ [1] После Партизана опет Даросава, Глас Јавности, 11. април 2002.
- ^ Српски етнографски зборник, књига LIX
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Координате: 44° 21' 00" СГ Ш, 20° 28' 00" ИГД
| Насељена места општине Аранђеловац |
|---|
|
Аранђеловац • Бања • Босута • Брезовац • Буковик • Венчане • Врбица • Вукосавци • Гараши • Горња Трешњевица • Даросава • Јеловик • Копљаре • Мисача • Орашац • Прогореоци • Раниловић • Стојник • Тулеж |
