Даросава

Даросава (Партизани)
Даросава (Партизани);
	Црква брвнара у Даросави
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Аранђеловац
Становништво
— 2011.	1813
Географске карактеристике
Координате	44° 21′ 00″ С; 20° 28′ 00″ И / 44.35° С; 20.466666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	289 m
	Даросава (Партизани) Даросава (Партизани) на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34305
Позивни број	034
Регистарска ознака	AR

Даросава је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1813 становника.

Село је после Другог светског рата носило име Партизани, а 29.03.2002. године је враћено старо име Даросава^[1].

Географија[уреди | уреди извор]

Даросава се налази северозападно од планине Букуље на граници Јасеничко – Колубарског слива. То је алувијална котлина са 2992 хектара, испреплетана брежуљцима, благим падинама, шумовитим косама и узаним равницама којима теку омање реке сливајући се у реку Пештан, највећу притоку Колубаре. Село је опасано брдима Шутица (472 m), Орловица (482 m) и делом Вагана (463 m) са југоисточне стране, затим са истока десном притоком Пештана – Радовим потоком све до Жутог оглавка(355 m) и даље северозападним венцом брдима Дрењак, Медведњак (350 m) до брда Главице (344 m), са западне стране потоком Златовац и брдом Остењак (254 m), и узводно реком Пештан. Све притоке ове реке су нестабилне са водом а има их са обе стране корита. Леве притоке су потоци: Шутица, Плочник, Хајдучица и Ваган а десне су: Радов поток, Драшковац, Тресавац, Велика Црна река, Пословчица и Даросавица.^[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Природна плодност земљишта и рудно богатство привлачило је људе још у праисторијско доба да се ту настане. У долини Велике Црне реке нађена су неолитска камена оруђа у облику чекића. У потезу Дубрава материјални остаци Римљана указују на постојање насеља у долини реке Даросавице. Старо римско гробље са надгробним натписом по предању указује да је било насеље Дубровчана (мајстора) са ковницом у Златовцу, рудником олова на Руднику и златне жице у Оњегу. На Оглавку (Старо село) има трагова мађарског гробља и бакарног новца, што говори о помору мађарског народа у време насилног насељавања Угара на овим просторима. Турски цар Мехмед је 1454. године овладао овим просторима од Острвице до Београда, а 1521. године Турци су преузели Београд од Угара и сав народ депортовали у околину Цариграда, тако да су предели запустели. Оно мало народа што је остало или се доселило, 1690. године је побегло преко Саве и Дунава вођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем.

У току Другог светског рата Даросава је била познато уточиште партизана, отуд име места у послератном периоду. Становништво Даросаве је страдало од одмазде због подршке партизанима, о чему постоји запис на споменику цивилним жртвама у Даросави.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Први назив Даросава нађен је записан у XVII веку према O. F. Ebselvic – у и то написано као ”Tarassawa“. Постоји више верзија о настанку имена села: прва верзија је да је у Крагујевачкој нахији уграбљена девојка и дарована селу; друга верзија је да се волеше Дара и Сава па откуд год иђаше наглас се дозиваше; трећа, а и најпоузданија верзија је да се насеље у Селишту увећало уз реку Даросавицу по којој је и добило име Даросава. Прво насељавање настаје у Боћинцу, потез Селиште (Старо село) између Златовца и Медведњака. Насеље се развијало досељавањем и прираштајем и тако се проширило до Велике Црне реке. У књигама је забележено и то да је постојбина шљиве црвењаче (ранке) Даросава, те се по њој и зове Даросавка. Сигурно најзначајнији културно-историјски споменик је црква брвнара - Храм Светих апостола Петра и Павла. Осим ове цркве постоји Црква Светог Симона Монаха у Даросави.

Овде се налази ОШ „Славко Поповић” Даросава.

Први досељеници[уреди | уреди извор]

Село је основано између Златовца и Медвењака, на месту које се зове Старо Село. Први су досељеници Бађићи, данас изумрли и Вућићи, који не знају од куда су старином. Старе су породице и Шестановићи, Ранковићи, Станојевићи, Грујићи и Пантелићи. Од Станојевића је један брат отишао у Срем, и од њега је данас тамо велика породица. Од Грујића је био познати Јеврем Грујић. У старије породице се убрајају и Станојловићи и Томашевићи, затим Ћирићи, Кузићи, Јекићи, Прокићи, Павићи и Неговановићи.^[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Даросава живи 1650 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 658 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	2.602
1953.	2.358
1961.	2.474
1971.	2.526
1981.	2.426
1991.	2.095	2.076
2002.	2.023	2.067

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	2.015	99,60%
Хрвати	1	0,04%
Словенци	1	0,04%
Муслимани	1	0,04%
непознато	5	0,24%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	11	17
80+	13	21
75—79	23	42
70—74	51	79
65—69	63	59
60—64	59	74
55—59	51	57
50—54	73	78
45—49	89	79
40—44	84	69
35—39	61	63
30—34	66	68
25—29	66	49
20—24	65	58
15—19	76	57
10—14	56	60
5—9	47	54
0—4	39	46
Просек :	40,0	42,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	520	474	577	617	639	614	658

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	133	164	103	122	69	53	10	4	0	0	3,07

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	851	268	527	38	15	3
Женски	870	132	530	180	24	4
УКУПНО	1.721	400	1.057	218	39	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	449	20	0	62	218
Женски	254	32	0	9	125
УКУПНО	703	52	0	71	343
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	24	26	11	27
Женски	0	0	15	17	3
УКУПНО	2	24	41	28	30
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	4	2	15
Женски	1	5	6	8	21
УКУПНО	1	9	10	10	36
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	30
Женски	3	0	0	9
УКУПНО	7	0	0	39

Познате личности из Даросаве[уреди | уреди извор]

Из Даросаве је Јеврем Грујић, министар унутрашњих послова у влади кнеза Михаила, министар правде, посланик у Цариграду и Лондону.

Привреда[уреди | уреди извор]

У овом месту се становништво претежно бави пољопривредом и сточарством.

У Даросави се налази фабрика "Шамот Даросава" која постоји од 1935. године. Фабрика производи шамотне опеке, термоизолационе бетоне, млевене ватросталне материјале и димњачке цеви.

"Шамот Даросава" је део Холдинг корпорације "Шамот", некада најснажнијег носиоца развоја Даросаве и Аранђеловца. За разлику од осталих делова корпорације који су стечају, "Шамот Даросава" и даље успешно ради.

У самом центру насеља налазе се и мање услужне и трговинске радње.

Референце[уреди | уреди извор]

^ После Партизана опет Даросава, Глас Јавности, 11. април 2002.
^ Српски етнографски зборник, књига LIX
^ Летопис, Места Србије и обичаји, Марина (Беч 1999).
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] После Партизана опет Даросава, Глас Јавности, 11. април 2002.

[2] Српски етнографски зборник, књига LIX

[3] Летопис, Места Србије и обичаји, Марина (Беч 1999).

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Општина Аранђеловац
Насељена места	Аранђеловац Бања Босута Брезовац Буковик Буковичка Бања Венчане Врбица Вукосавци Гараши Горња Трешњевица Даросава Јеловик Копљаре Мисача Орашац Прогореоци Раниловић Стојник Тулеж
Знаменитости	Аранђеловачко читалиште Археолошки локалитет Дворине Запис јасен код цркве Запис липа код цркве Народни музеј Аранђеловац Пећина Рисовача Спомен-комплекс Први српски устанак Старо здање Обреновића
Верски објекти	Црква брвнара светих апостола Петра и Павла Црква Светог Архангела Михаила Црква Светог Арханђела Гаврила
Грб општине Аранђеловац