Датотека:Kalmyk by Repin.jpg

Садржај странице није подржан на другим језицима
Ово је датотека са Викимедијине оставе
С Википедије, слободне енциклопедије

Оригинална датотека(711 × 1.000 пиксела, величина датотеке: 179 kB, MIME тип: image/jpeg)

Опис измене

Аутор
Иља Рјепин  (1844–1930)  wikidata:Q172911 s:ru:Илья Ефимович Репин q:sr:Иља Рјепин
 
Иља Рјепин
Друга имена
руски: Илья Ефимович Репин
Опис руски- сликар, вајар, есејиста, графички уметник и учитељ
Датум рођења/смрти 24. јул 1844. (in Julian calendar) Уреди на Википодацима 29. септембар 1930. Уреди на Википодацима
Место рођења/смрти Чугуїв Рјепино
Место рада
Нормативна контрола
creator QS:P170,Q172911
Опис
English: Portrait of a kalmyk. Graphite pencil on paper. 19.6 × 13.8 cm. The State Tretyakov Gallery, Moscow.
Español: Retrato de un calmuco. Lápiz de grafito sobre papel. 19,6 × 13,8 cm. Galería estatal Tretiakov, Moscú.
Русский: Портрет калмыка. Бумага, графитный карандаш. 19.6 × 13.8 см. Государственная Третьяковская галерея, Москва.

Картина написана под впечатлением детства, когда родители Ильи занимались перепродажей диких лошадей, после из обучении и объездки. Отец говорил: — Тут без помощи калмыков ничего не выйдет, одно несчастье! Дядя Иваня, вечно на коне, в шапке-кучме (папахе), был черен, как черкес, и ездил не хуже их, но калмыкам удивлялся и он. Калмык с лошадью — одна душа. Опрометью бросившись на лошадь, вдруг он гикнет на табун так зычно, что у лошадей ушки на макушке, и они с дрожью замрут, ждут его взмаха нагайкой, в конце которой в ремне вшита пуля… У нас на Руси широки столбовые дороги, есть где табуну пастись на даровой траве и отдохнуть всю ночь. Но боже упаси заснуть погонщику близ яровых хлебов! Дикие кони тихой иноходью — уже там, в овсах, и выбивают косяк чужого хлеба. Проснулись хохлы-сторожа, с дубинами и кольями бегут загонять табун... Поди, выкупай! Калмык убил бы себя нагайкой в лоб за такую оплошность. Привязанный к его ноге горбоносый донец заржет во время и так дернет крепко спящего хозяина, таща его по кочкам к табуну, что только мертвец не проснется. Как лошадиный хвост от комаров, калмык взмахнется на своего поджарого и так зычно гикнет на лету на лошадей, что самому ему останется только исчезнуть в облаке черноземной пыли, взбитой табуном. А хохлы с дубинами долго еще стоят, разинув рот... Наконец перекрестятся: — Оце, мабудь, сам чортяка! А хай йому бic!.. Нечиста сила!... С косыми огненными взглядами и грозным храпом степняки казались чудовищами, к ним невозможно было подступиться — убьют! Но у калмыка аркан уже методически свернут кольцами. И вот веревка змейкой полетела к намеченной голове, по шее скатилась до надлежащего места, и чудовище в петле. Длинный аркан привязывают к столбу и начинают полегоньку отделять дикую от общества, подтягивая ее к центру двора. Любезностями на конском языке междометий ее стараются успокоить, обласкать. Но чем ближе притягивают ее к столбу, тем бешенее становятся ее дикие прыжки и тем энергичнее старается она оборвать веревку: то подскакивает на дыбы, то подбрасывает задними копытами в воздухе. И кажется, что из раздутых красных ноздрей она фыркает огнем. До столба осталось уже не больше сажени. Конь в последний раз взвился особенно высоко на дыбы, и когда он стал опускаться, калмык вдруг бросился ему прямо в объятья, повис на шее и, извернувшись, в один миг уже сидел на его хребте. Тогда с обеих сторон схватились за гриву наши работники, повисли на ней и стали подбивать в чувствительные места под передние ноги. Лошадь пала на колени, и голова ее очутилась во власти третьего работника: он захватил ее верхнюю губу, зажал и, завязав между особо приспособленными деревяшками, начал ее закручивать. Оскалились длинные белые зубы, открылись десны, и лошадь оцепенела от боли и насилия. Ей наложили на спину седло, продели под живот подпруги, затянули крепко пряжки, а калмык уже разбирает казацкие стремена, сидя на высоком седле. Несут и уздечку, продели между зубов удила (трензель), чтобы лошадь не закусила... — Отвязайте аркан! — командует калмык пересохшим голосом. Аркан сняли с потемневшей шеи, и работники мигом отскочили в разные стороны. Лошадь еще лежала под калмыком, тяжело дыша. Калмык взмахнул в воздухе нагайкой, и конь подскочил, встряхнулся. И вдруг стал извиваться змеей и метаться в разные стороны, стараясь стряхнуть с себя седока; и опять начались дикие прыжки, взвивание на дыбы и козелки, чтобы сбросить непривычную тяжесть. Калмык крепко зажал коня икрами в шенкеля и повернул его к воротам. «Отворяйть ворота!» — визжит калмык. Нагайка свистнула, и конь мгновенно получил с одного маху по удару с обеих сторон по крупу. Он прыгнул вперед и понесся в ворота. Калмык гикнул на всю улицу; эхо отозвалось в лесу за Донцом. Пешеходы отскочили в испуге, бабы стали креститься, дети весело завизжали. Калмык стрелой понесся по большой дороге мимо кузниц, за Донец... Скоро и след его простыл, только столб пыли висит еще в воздухе... Часа через четыре никто не узнал бы возвращавшегося к нашим воротам калмыка. Лошадь плелась, пошатываясь, опустив мокрую голову с прилипшей к шее гривой; она была совсем темная. Калмык сидел спокойно и сосал свою коротенькую трубочку, подняв плоское лицо кверху; глаза его, «прорезанные осокой», казалось, спали. Хорошо обошлась школа, добрый конь будет.

Репин И.Е. Далёкое близкое. М., 1964, с. 31-
Датум 1871
date QS:P571,+1871-00-00T00:00:00Z/9
institution QS:P195,Q183334
Извор/фотограф http://www.picture.art-catalog.ru/picture.php?id_picture=4286
Дозвола
(Поновно коришћење ове датотеке)
Ова слика је верна дигитализација оригиналног дводимензионалног уметничког дела. Ово уметничко дело је у јавном власништву из следећих разлога:
Public domain

Аутор је умро 1930, па је рад је такође у јавном власништву у државама са роком ауторства за живота аутора плус 80 година или мање.


Морате такође ставити ознаку за јавно власништво у Сједињеним Државама да би се знало зашто је овај рад у јавном власништву у Сједињеним Државамa. Имајте на уму да у неколико држава ауторска права трају дуже од 80 година: у Мексику 100 година, Јамајка 95 година. Ова слика можда није у јавном власништву у овим државама, оне не примењују правило краћег рока.
Званичан став Задужбине Викимедије је да „верне дигитализације дводимензионалних уметничких дела која су у јавном власништву, су такође у јавном власништву”.
Стога су фотографске репродукције у јавном власништву у Сједињеним Државама. Имајте на уму да зависно од државе у којој живите поновно коришћење овог садржаја можда забрањено или ограничено. За више информација погледајте Commons:Reuse of PD-Art photographs.

Историја датотеке

Кликните на датум/време да бисте видели тадашњу верзију датотеке.

Датум/времеМинијатураДимензијеКорисникКоментар
тренутна02:08, 2. новембар 2007.Минијатура за верзију на дан 02:08, 2. новембар 2007.711 × 1.000 (179 kB)J.M.Domingo== Summary == {{Information |Description={{en|Portrait of a kalmyk. Graphite pencil on paper. 19.6 × 13.8 cm. The State Tretyakov Gallery, Moscow.}} {{es|Retrato de un calmuco. Lápiz de grafito sobre papel. 19,6 × 13,8 cm. Galería estatal Tretiakov, M

2 следеће странице користе ову датотеку:

Глобална употреба датотеке

Други викији који користе ову датотеку:

Метаподаци