Дачани

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дачани (Даци).- Трачка племена настањена претежно на подручју данашњих држава Румунија и Молдавија. Дачани заједно са осталим Трачанима припадају трачко-илирској грани Индоевропљана. Савремени Молдавци и Румуни њиховог су порекла. Подручје старе Дакије било је пространије од данашње Румуније. Разна дачка племена ујединила су се око 60. п. н. е. Рим ово подручје осваја од 101107. године, у доба цара Трајана, који је водио два дачка рата: Први дачки рат и Други дачки рат.

Имена (Гети и Дачани)[уреди]

Кроз историју везану уз Румунију јављају се често два имена, то су Дачани (лат. Daci) и Гети (лат. Getae), имена која могуће означавају исти народ, али и не мора бити, па постоји сумња да су Гети један њихов део. На картама се налазе имена оба племена, а данашњи их историчари често називају Гето-Дачани. Име Getae јавља се већ у 9 веку п. н. е. па до 2. века нове ере. Назив Дачани јавља се код Римљана и много је млађи, негде почетком 1. или 2. век п. н. е., па до 2. века нове ере.

Територија[уреди]

Дација 82. п. н. е.

Дачани су настањивали подручје које је граничило рекама Тиса и Дњестар, Старом Планином (Балкан) и Црним морем. Овај њихов крај називан је 'карпарско-дунавским' подручјем јер је укључивао Карпатске планине и доњи ток Дунава.

Праисторија[уреди]

Индоевропљани, којима сви Трачани припадају заједно са Илирима, мигрирају са степа северно од Црног мора и заузимају цело подручје Европе. Придошлице асимилирају у прастановнике и намећу индоевропски језик. Након процеса сепарације и индивидуализације настају нови народи као што су Хелени (Грци), Италици, Келти, Германи, Илири и разне словенске групе. Дачани су такође један такав народ који се комплетно индивидуализовао на Карпатско-Дунавском територији почетком Гвозденог доба, то јест у 9. веку п. н. е.

Трачани и Дачани[уреди]

Дачани се најчешће сматрају северном граном Трачана. Ова чињеница темељи се на неколико старогрчких текстова. Када су древни Грци који су своје северне суседе звали Трачанима, срели Гете, установили су да су у питању језик и обичаји сродни Трачанима, записали су их као трачанско племе. О језику Трачана и Дачана зна се мало. Што се тиче локације Трачана они су настањивали подручје између реке Вардар, Старе планине, и Егејског, Мраморног и Црног мора. Језици им вероватно нису били исти, тек сродни, што су били и по обичајима. Овакав случај не би био редак, у ствари веома је чест, а узрок му лежи у миграцијама и контактима са другим језичним и културним заједницама.

Сусрет са Персијанцима и обичаји[уреди]

Веома важне податке о Гетима налазимо код Херодота. Они се спомињу приликом похода Дарија I против Скита, збило се то 514. године п. н. е. Дарије I велики краљ Персијанаца, организовао је велику казнену експедицију против Скита. Прешао је Босфор са великом војском и наставио свој пут на север. На свом путу наилази на Трачане које покорава без борбе. Успротивише му се тек Гети које је Дарије ипак поразио. Херодот нам о Гетима надаље говори да узгајају конопљу од које производе своју одећу, а њихову земљу (Дакија) назива 'земљом меда'. Гети су били велики узгајивачи пчела.

Списак племена[уреди]

Власи - романизовани потомци Дачана на подручју данашње Румуније, 6-8. век
  • Albocenses -
  • Anarti -
  • Apuli – средишнај Трансилванија. Средиште им је било Apulum (Piatra Craivii)
  • Biephi -
  • Buridavenses – сјеверна Молдавија.
  • Calipizi – Између Дњестра и Буга.
  • Carpi – Источно од Карпата и западно од Дњестра. По њима су Карпати добили име.
  • Caucoenses -
  • Ciagisi -
  • Costoboci – Подручје савремене Украјине и Молдавије (североисточна Дација).
  • Cotenses -
  • Crobobizi – Добруџа.
  • Keiasigi - У Трансилванији.
  • Piephigi – Моладавија
  • Potulatenses -
  • Predavenses -
  • Ratacenses -
  • Saldenses – Банат и Крисана у Румунији.
  • Sienses -
  • Suci – код ушћа Олта.
  • Teurisci -
  • Trizi.- Добруџа
  • Tyragetae – на ушћу Дњестра.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дачани