Двоглави орао

Из Википедије, слободне енциклопедије

Двоглави орао се у Византији појављује од њеног настанка и представља континуитет са Римским царством чији је симбол био.

У 10. веку у Византији се уместо једноглавог, појављује двоглави орао који је представљао јединство световног и сакралног принципа унутар државе. Такође се сматра да је представљао Царство које је окренуто и Истоку и Западу, односно и Азији и Европи.[тражи се извор од 10. 2009.]

Из Византије се двоглави орао проширио на земље под њеним културним утицајем (Србија, Русија, Албанија, итд.). Српски владари преузели су двоглавог орла из Византије у којој је представљао духовну и материјалну владавину Византијских владара, а касније је постао уобичајни хералдички мотив.

Двоглави орао се употребљавао и раније, па се може наћи и у месту Богазку (Турска), где се налазио древни град народа Хетита и потиче из 18 века п. н. е..

Двоглави орао у хералдици[уреди]

Двоглави орао је уобичајен симбол у хералдици. Првобитно је био симбол Византијског цаства, а сада се може видети на грбу неколико источноевропских држава. Представља симбол двоструке функције цара - световне и духовне и/или премоћ Римских царева над Истоком и Западом. Руски императори су касније усвојили овај симбол представљајући себе као наследнике Византије, и такође да искажу своју премоћ над Западом (Европом) и Истоком (Азијом).

Грбови држава и територија са двоглавим орлом[уреди]

Двоглави орао се појављује на грбу следећих држава и територија:

Кроз историју се појављивао на још неколико грбова држава и територија:

Порекло симбола[уреди]

Двоглави орао се већ вековима појављује као симбол. Двоглави орао се може видети на археолошким локацијама [1] Хетитске цивилизације, из периода 20-13. века п. н. е.

Цилиндрични печати који су пронађени у Богазку, данашња Турска, старе хетитске престонице, јасно приказују двоглавог орла раширених крила. Естетичност ове симетричне позиције делимично указује на настанак овог верског симбола. Претпоставља се да потиче из 18. века п. н. е.

Источно римско царство - Византијско царство[уреди]

Грб династије Палеолог
Византијски двоглави орао са зграде Патријаршије у Цариграду. Леви орао гледа према Западу (симболише Рим) а десно према Истоку (симболише Цариград). У канџама држе крст и круну - представљају црквено и секуларно владање државе.

Орао се у Византији појављује од њеног настанка и представља континуитет са Римским царством чији је симбол био. Константинопољ је био наследник Рима и Ромеји су наставили да користе стари царски симбол 'једноглавог орла' као мотив. Иако је сасвим сигурно да је промена у двоглавог орла везана за старе приказе двоглавог орла из Мале Азије, није јасно како и зашто је до тога дошло. Представљао је Царство које је окренуто и Истоку и Западу односно и Азији и Европи. Из Византије се двоглави орао проширио на земље под њеним директним утицајем (Србија, Црна Гора, Русија...)

Свето римско царство[уреди]

Први помињање двоглавог орла у западној Европи везује се за 1250. годину, у грбовнику Матеја од Париза као грб цара Фридерика II, цара Светог римског царства. Обично је приказиван у црној боји (црни двоглави орао) на златној позадини, замењујући претходног једноглавог орла, и под утицајем овог грба су мотив двоглавог орла усвојили и многи немачки градови и немачке аристократске породице. Након распада Светог Римског царства 1806. године, двоглави орао се поново нашао на грбу Аустријског царства, а такође се користио и као грб Немачке конфедерације.

Друге земље[уреди]

Из Византије, мотив двоглавог орла је стигао и до Русије, када се Иван III оженио Софијом Палеолог. Немањићи су усвојили сребрну верзију двоглавог орла да би истакла своју самосталност и независност од Константинопоља, и чак истакла своје право које полаже на царски трон Константинопоља.

Сребрног двоглавог орла су усвојиле многе средњовековне племићке породице са наших простора, међу којима: Немањићи, Мрњавчевићи, Лазаревићи, Кастриотићи итд.

Касније, усвојиле су га и династије Обреновића, Карађорђевића и Петровић-Његоша, и остале су и до дан данас на грбу Србије и Црне Горе.

Ђурађ Кастриот Скендербег је усвојио сличну заставу током своје борбе против Османског царства, на којој је био представљен црни двоглави орао на црвеној позадини, који се касније поново појавио на застави Албаније.

Током наредних векова, двоглави орао је често држао мач или скиптар у једној канџи, и куглу са крстом у другој, као симболе двоструке власти - над материјалним и духовним.

Овај симбол се данас употребљава и од стране Грчке православне цркве, као декоративни елемент, која је под Османским царством била наследник Византијског царства и у том периоду је била популаран симбол код грчког народа. У једном кратком периоду, 1925-1926, двоглави орао се нашао и на грбу Грчке државе.

Двоглави орао је остао и важан мотив у хералдици царских владарских династија Русије (династија Романов) и Аустроугарске (династија Хабзбурга), као и краљевске владарске династије Црне Горе (Петровић-Његоши).

Примери двоглавог орла[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Двоглави орао