Дворац Егенберг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Историјски центар Граца и дворац Егенберг*
Светска баштина Унеска

Schlosseggenbergluftaufnahme.jpg
Држава Застава Аустрије Аустрија
Врста културна
Критеријум ii, iv
Референца 931.
Регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1999.  (23. седница)
Додатни упис 2010.
Угроженост не
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Дворац Егенберг (нем. Schloss Eggenberg) у Грацу је највеличанственији барокни комплекс у Штајерској, Аустрија[1]. Дворац се налази на западној ивици Граца, у четврти Егенберг. Својим сачуваним дворским просторијама, пространим сликовитим вртовима, али и уметничком радовима из најстаријег аустријског музеја Universalmuseum Joanneum које су смештене у палати и њеном парку, дворац Егенберг се сматра једним од највреднијих споменика културне баштине Аустрије. Због своје културне и историјске важности дворац Егенберг је 2010. године додан на Унесков заштићени споменик историјског средишта Граца.

Одлике[уреди]

Изграђен је од 15. до 17. века на месту средњовековног дворца, као резиденција једне од најмоћнијих аустријских фамилија, фамилије Егенберг. Архитекта Ђовани Пјетро де Помис је на његовом уређењу у 17. веку радио у сарадњи са дворским сликаром Висенкирхеном. Сам дворац заузима простор од 65 x 80 метара, на три спрата површина му је 8000 м², али заједно са парковима има преко 90.000 м².

Ханс Егенберг је у 17. веку уредио дворац по начелима просветитељства, како би одражавао филозофију рационално уређеног света. Тако је употребио хијерхијску организацију, логичко-математички састав, као и начела астрономије, астрологије, али и алхемије у његовом плану. Због тога дворац има квадратан нацрт са средиштем у облику готичког торња, са торњевима на сва четири угла који представљају четири годишња доба усмерена према четири стране света. Дворац има 365 спољашњих прозора (према броју дана у години), 52 прозора на 24 просторије (број недеља у години и сати у дану), а сваки спрат има по 31 собу, што чини број дана у месецу. Други спрат с терасом има додатних 8 прозора, укупно 60, што је број секунди у минути и минута у сату.

Северну страну дворца чини планетарни врт и лапидаријум од староримског камења, као и улаз у Нови археолошки музеј у којем се чувају „Култна кола из Стретвега“[2]. Соба бившег власника, Балтазара Егенберга, који је у средњем веку поседовао краљевску лиценцу за ковање новца, је претворена у нумизматички музеј. Колекција уметничких дела у распону од средњег века до ране модерне у Старој галерији (нем. Alte Galerie) показује развој европске уметности од 5. века.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Das Joanneum – Österreichs Universalmuseum. 2006.
  2. ^ „Hat Kult mehr mit der Liebe oder Tod zu tun? - Schloss Eggenberg Archäologiemuseum“ Приступљено 26. 3. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дворац Егенберг