Покушај деблокаде Сарајева

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Деблокада Сарајева)
Деблокада Сарајева
Део рата у Босни и Херцеговини

Војна дејства око Сарајева, јун 1995.
Време1528. јун 1995.
Место
Исход одлучујућа српска победа
Сукобљене стране
Република Српска
Војска Републике Српске
Босна и Херцеговина
Армија Републике Босне и Херцеговине
Команданти и вође
Република Српска Ратко Младић Босна и Херцеговина Расим Делић
Јачина
17.500 војника
топови: 41
минобацачи: 132
тенкови: 24
46.000 војника
топови: 43
минобацачи: 406
тенкови: 19
Жртве и губици
око 200 погинулих
600 рањених[1]
око 1.000 погинулих
3.000 рањених

Операција Текбир, скраћено Операција Т[2][3] је била војна операција која је била преузета од стране Армије Републике Босне и Херцеговине да би се одбациле снаге Војске Републике Српске око Сарајева и да би се ефикасно прекинула блокада Сарајева. Операција је после многих најављивања почела 15. јуна 1995, уз велико ангажовање 1. корпуса АРБиХ као и значајних делова 3., 4. и 7. корпуса Армије Републике Босне и Херцеговине. После двонедељних борби снаге АРБиХ су биле поражене и приморане су због огромних губитака да обуставе офанзиву.[4]

Однос снага[уреди | уреди извор]

Према изворима АРБиХ, пред операцију однос снага је био:

  • АРБиХ — војници/официри: 46.163, топови: 43, минобацачи: 406, тенкови: 19;
  • ВРС — војници/официри: 17.500, топови: 41, минобацачи: 132, тенкови: 24.

Однос (приближно) војници: 2,63:1 или 5:1[2] (АРБиХ-ВРС), топови: 1:1 (АРБиХ-ВРС), минобацачи: 3:1 (АРБиХ-ВРС), тенкови: 1:1,3 (АРБиХ-ВРС).[5]

Према публикацији Balkan Battlegrounds, у нападу АРБиХ 2, 3. и 7. корпус су ставили на располагање 10.000 - 15.000 пробраних војника; 4. корпус је учествовао са око 5.500, док је 1. корпус имао на располагању око 60.000 (цео корпус није, међутим, употребљен у покушају пробоја).[6] Ови подаци се приближно слажу са подацима АРБиХ.

Почетак операције[уреди | уреди извор]

Након извршених припрема, АРБиХ је покренула операцију 15. јуна масивним нападом на три правца. Главни напад је био правцем Високо - Паљево - Рајловац, снагама 7. корпуса, а други главни правац Голо брдо - Хаџићи - Мостарско раскршће, снагама 4. корпуса. Помоћни правци напада су били Игман - Трново, снаге 1. корпуса, и Нишићка висораван - Равни Набожић - Семизовац, снаге 3. корпуса. Почетни успеси су омогућили АРБиХ да заузме Цемерску и прекине комуникацију Семизовац - Средње и скоро потпуно заокружи српске положаје око Сарајева.[7] Други напад према истоку и југу је био такође пропраћен почетним успехом. АРБиХ је брзо заузела Дебело брдо и до 17. јуна је била у стању да гранатира Пале.[7] Мањи напади око Сарајева су мало напредовали, али ВРС је стабилно држала своје положаје.

Српска контраофанзива[уреди | уреди извор]

Упркос почетним успесима напредовање АРБиХ је почело да се зауставља већ од 17. јуна, када је почела да ојачава одбрана ВРС. Између 17. и 22. јуна, Сарајевско-романијски и Херцеговачки Корпус ВРС су прешли у контранапад, у сва три правца против АРБиХ. ВРС је потпуно зауставила напад АРБиХ и повратила део изгубљене територије.[4] То је омогућило да ВРС уведе елитне јединице МУП-а у борбу и крене у контранапад. На западном правцу ВРС је заузела насеље Ступ. Око Трнова, елитне јединице ВРС су натерале 14. дивизију АРБиХ на повлачење.[4] На северу, специјалци ВРС су поразили АРБиХ и повратили Цемерску 22. јуна.[4]

Крај операције[уреди | уреди извор]

До 28. јуна, уздрмана великим губицима у људству (званично 404 погинула и 1.386 рањених) и територији, сарајевска влада је прекинула операцију признавајући пораз. У публикацији Ција - Balkan battlegrounds, губици Армије РБиХ у операцији процењени су на око 1.000 мртвих и 3.000 рањених.[8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сарајевско ратиште 1992 - 1995. (2/2), Приступљено 2. 8. 2016.
  2. ^ а б „Печат (политички магазин): Велика офанзива Армије РБиХ на шире подручје сарајевско-романијске регије (од 30,40 до 40,23 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2012. 
  3. ^ Za Sarajevo, za Bosnu svoju, Приступљено 21. 1. 2016.
  4. ^ а б в г Balkan Battlegrounds Vol. 1, стр. 314
  5. ^ Sarajevska operacija — zadnji pokušaj deblokade Sarajeva(2) « Kiraethana, Приступљено 31. 3. 2013.[непоуздан извор?]
  6. ^ Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 310
  7. ^ а б Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 312
  8. ^ Balkan Battlegrounds Vol.1, стр. 315

Литература[уреди | уреди извор]

  • Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I. Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. Washington, DC 20505: May 2002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]