19. век

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	18. век; 19. век; 20. век;
Деценије:	1800-е; 1810-е; 1820-е; 1830-е; 1840-е; 1850-е; 1860-е; 1870-е; 1880-е; 1890-е;

19. век је почео 1. јануара 1801. и завршио се 31. децембра 1900.

Догађаји[уреди | уреди извор]

Укинуто ропство у већини западних земаља.
Наставља се пропадање Османског царства: независност Грчке, Србије, Црне Горе, Румуније, Бугарске.
Борба за независност Латинске Америке доводе до стварања независних држава на територији бивше шпанске и португалске империје у Латинској Америци.
Америчко-мексички рат и Амерички грађански рат, ширење САД према западу.
Почетак индустријализације, прво у Енглеској, касније и у континенталној Европи као и у Северној Америци.
Уједињење Немачке и Италије.
Нови систем аустријског краљевства и већа самосталност Мађара унутар Аустроугарске
Европско насељавање Аустралије и почетак колонијализације Африке. Колонизације неких делова Азије (Индија, Сибир, југоисточна Азија).

1800е[уреди | уреди извор]

1800: удружење хирурга Енглеске је краљевским декретом проглашено за Краљевски хируршки колеџ Енглеске.
1800: почетак другог америчког великог буђења.
1801: Краљевина Велика Британија и Краљевина Ирска се спајају да би оформили Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.
1801: Махараџа Ранџит Синг крунисан као краљ Империје Сик у Пенџабу.
1801–1815: Берберски рат између САД и берберских држава.
1803: Куповина Луизијане и почетак ширења САД према Пацифику.
1803: Прва Саудијска Држава покорава Меку приликом чека бивају уништена разна светилишта.
1804: Хаити стиче независност и постаје прва црначка република.
1804: Фрањо I оснива Аустријско царство.
1804–1810: Фулански рат у Нигерији.
1804–1813: Први српски устанак.
1805–1848: Мухамед Али Египатски модернизује Египат.
1806: Свето римско царство престаје да постоји одлуком Луневилског мира.
1807: Краљевина Велика Британија проглашава трговину робљем незаконитом.
1808–1809: Русија преузима Финксу од Шведске у Финском рату.
1808–1814: Шпанска герила у шпанском рату за независност.
1809: Наполеон расформирао Тевтонски ред.

1810е[уреди | уреди извор]

1816: Шака Зулу се уздиже као вођа Зулу краљевства

1810: Основан Берлински универзитет, Први светски истраживачки универзитет. Међу његовим студентима били су Хегел, Маркс, и Бизмарк. Ова реформа Немачког Универзитета се показала толико успешном да је модел праћен широм света.
1810–20е: Већина латиноамеричких колонија се ослободила владавине Шпанске Империје и Португалске Империје након Мексичког рата за независност и Јужноамеричког рата за независност.
1812: Наполеонова инвазија на Русију је прекретница у Наполеоновим ратовима.
1812–1815: Англо-амерички рат између САД и Уједињеног Краљевства.
1813–1907: Велика игра - термин који означава надметање Британске империје и Руске Империје у контроли средње Азије.
1815: Бечки конгрес исцртава нове мапе Европе. Европски Склад покушава да очува ову поделу, али не успева због плиме либерализма и национализма која се раширила Европом.
1815: Наполеоновим поразом код Ватерлоа завршавају се Наполеонови ратови и долази до потписивања Британског мира који је трајао све до 1870.
1816: Година без лета
1816–1828: Зулу краљевство Шаке Зулуа постаје највеће у Јужној Африци.
1819: Британска Источноиндијска компанија преузима Сингапур од гусара.

1820е[уреди | уреди извор]

1820: Америчко друштво за колонизацију је основало Либерију да би тамо слали ослобођене робове.
1821–1827: Грчка постаје прва земља која се издвојила из Османског царства након грчког рата за независност.
1823–1887: Британско царство анектира Бурму након три англо-бурманска рата.
1825: Ири каналом се повезују Велика језера са Атлантским океаном.
1826–1828: Након последњег руско-персијског рата, Персијско царство враћа територије које је изгубило у претходним ратовима са Русијом.
1825–1828: Аргентинско-бразилски рат се завршава независношћу Уругваја.

1830е[уреди | уреди извор]

1830: Мормонска црква је основана 6. априла 1830.
1830: Након Белгијске револуције у Уједињеној Краљевини Низоземској створена је Белгија.
1830: Велика Колумбија се распала и од ње су се формирале Колумбија (са данашњом Панамом), Еквадор, и Венецуела.
1831: Француска окупира Алжир.
1833: Акт о укидању ропства забрањује ропство широм Британске империје.
1833–1876: Карлистички ратови у Шпанији.
1834: Званични крај шпанске инквизиције.
1834–1859: Устанак имама Шамила против руске окупације Кавказа.
1835–1836: Тексашка револуција у Мексику доводи до стварања краткотрајне Републике Тексас.
1837–1838: Канадски устанци.
1837–1901: Владавина британске краљице Викторије - врхунац Британске империје назван викторијанска ера.
1838—1840: Грађански рат у Федералној Републици Центроамерике доводи до стварања Гватемале, Салвадора, Хондураса, Никарагве и Костарике.
1839—1851: Уругвајски грађански рат
1839—1860: Након два опијумска рата, Француска, Уједињено Краљевство, САД и Русија добијају много уступака од Кине што доводи до опадања моћи династије Ћинг.

1840е[уреди | уреди извор]

1840: основан Нови Зеланд, потписивањем Ваитанги договора између Маора и Британаца.
1844: прва јавна телеграфска линија постављена између Балтимора и Вашингтона - слањем прве поруке 24. маја започиње доба телеграфа.
1844: Милеристички покрет најављује Други Исусов долазак за 22. октобар. Будући да се Исус није појавио овај догађај је познат као Велико разочарење.
1844: Персијски пророк Баб оснива Бабизам. Сматра се претходником Бахауле, оснивача Бахаизма.
1844: Доминикански рат за независност против Хаитија.
1845: Уједињење Краљевине Тонга под Тауфахауом (Краљ Џорџ Тупу I)
1845–1849: Велика глад у Ирској доводи до масовне емиграције.
1846–1848: Мексичко-америчким ратом Мексико заузима велики део територије данашњег југа САД.
1846–1847: Мормонска миграција ка Јути.
1847–1901: Јукатански рат касти.
1848: објављен Комунистички манифест.
1848: Револуције 1848. широм Европе
1848—1858: Калифорнијска златна грозница

Значајне личности[уреди | уреди извор]

Џон Сноу - изумитељ епидемиологије
Седећи Бик - тетонски поглавица Сијукса

Антропологија[уреди | уреди извор]

Сликарство[уреди | уреди извор]

Реализам и романтизам у раном 19. веку доводе до импресионизма и постимпресионизма у другом делу 19. века. Париз постаје уметнички центар света.

Музика[уреди | уреди извор]

Соната током класичне ере сазрева као примарна форма у инструменталним композицијама током 19. века. Велики део музике се убраја под романтичну музику.