Девизни курс

Из Википедије, слободне енциклопедије

Под девизним курсом подразумева се цена одређене иностране валуте изражене у домаћем новцу. Девизни курсеви су средство помоћу ког и преко ког се остварују интернационалне трансакције у светској економији. Успостављање девизног курса је један од основних параметара тржишне економије.

У досадашњем развоју тржишне привреде могу се истаћи следећи девизни курсеви

Фиксни девизни курс за време златног стандарда (1717-1914; 1933)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Фиксни девизни курс

Девизни курс се одређује на основу „златног паритета“-количина злата једне земље у односу на количину злата друге земље. Количина новца у оптицају била је одређена количином злата и као такав курс је био фиксни.

Почетак Првог светског рата означио је крај чистог златног стандарда. Тада су у појединим земљама у краћим временским интервалима функционисали хибридни системи. Златно-полужни (новац се могао конвертовати за злато у минималном износу од једне полуге, и обрнуто) и златно-девизни. Са крајем Велике светске економске кризе (1929-1933) престају да важе и хибридни системи.

Овакав начин одређивања девизног курса се напушта зато што су промене новчане масе неминовно водиле ка дефициту или суфициту платног-биланса. Због присутности све веће незапослености, а Владе и Централне банке нису могле да сузбију кризу одговарајућим мерама кредирно-монетарне и фискалне политике. Позитивна страна фиксног курса је непостојање инфлације.

Регулисани курс за време златно-доларског стандарда (1944-1971)[уреди]

На међународној конференцији у Бретон Вудсу, 22. јула 1944. САД, оснива се ММФ и постиже се договор о новом златно доларском стандарду за одређивање девизног курса. Амерички долар постаје централна резервна светска валута.

Курс није био фиксиран, али је његова девалвација или ревалвација морала бити одобрена од стране ММФ-а и то само у одређеним границама. Централна банка је могла да се служи фискалном и кредитно-монетарном политиком како би спречила, пре свега, инфлацију и незапосленост. Регулисани курс се укида од стране тадашњег америчког председника Никсона.

Флексибилни, пливајући, курс (1971-)[уреди]

Курс се одређује на основу „паритета куповне снаге“-куповна снага једне валуте за дату корпу добара у односу на куповну снагу друге валуте за ту исту корпу добара.

Девизни курс мора константно да се конвертује како би се компензовала разлика у инфлацијама између земаља. Промена курса не представља увек промену „паритета куповне снаге“.

Види још[уреди]