Девинска тврђава

Из Википедије, слободне енциклопедије

Девинска тврђава

Девинска тврђава или Дјевински храд (свк. Devínsky hrad, hrad Devín, мађ. Dévény, нем. Theben) је једна од најстаријих тврђава у Словачкој и представља један од три велика града Нитранске кнежевине (уз Нитру и Братиславу). Налази се у селу (насељу) Девину, које се налази у Братислави. Утврда је смештена на високој стени (212 m нмв.) изнад ушћа Мораве у Дунав и поседује једну од најбољих стратегијских положаја у том делу Европе јер су се из ње могли контролисати важни трговачки путеви, као и део Ћилибарског пута. Данас је махом у рушевинама, али његова спектакуларна локација и изглед и даље остављају људе без даха. Неки њени делови су обновљени,а у њеном склопу се данас налази музеј.

[уреди] Историја тврђаве

Усамљена кулица

Одлична стратешка позиција Девинске тврђаве коришћена је још у неолиту за људско насеље које је током бронзаног и гвозденог доба утврђено, после чега су прво Келти, а потом и Римљани на њему подизали своје утврде. У склопу римске тврђаве подигнута је и црква која се сматра најстаријом хришћанском богомољом северно од Дунава.

Словени (Словаци) су своје утврђење подигли у VIII веку, мада има претпоставки да је управо Девински град (или можда Братиславски град) био седиште Самове државе. Најстарији помен Девина у историјским изворима (у облику Dowina) датиран је у 864. годину када је Лудвиг Баварски ((817) 843-876) у њему опсео великоморавског кнеза Растислава (846-870). Током Растиславове владавине у тврђави је подигнута црква у јасном византијском стилу за шта су сигурно заслужна солунска браћа која су током његове владавине почели са ширењем хришћанства међу тамошњим Словенима. Фрескопис у њој су извели италијански мајстори.

Град је у XIII веку додатно утврђен да би заштитио западну границу краљевине Мађарске, а у XV веку је у њему подигнут дворац. Последње утврђивање је извршено током Отоманске најезде.

Тврђаву је 1809. године разорио Наполеон и она је од тада напуштена и препуштена зубу времена.

[уреди] Симболика Девинског града

Девински град је од почетка словачког националног буђења у XIX веку био један од националних симбола, али је истовремено представљао и својеврстан симбол за Мађаре који су Девин сматрали западном границом својих земаља.

Тврђава је била и главна тема неколико песама, међу којима је и „Гог и Магог“ мађарског песника Ендреа Адија.

[уреди] Галерија

[уреди] Види још

Тврђава
Шанац Бедем Кула Капија
Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела